Пре неколико дана Институт „Отворено друштво“ је објавио забрињавајуће резултате недавно спроведеног репрезентативног испитивања јавног мњења у Бугарској. Само четири институције уживају поверење преко 50% становништва а то су Европска унија, Православна црква, војска и универзитети. Политичке партије, које ће за мање од месец дана одмеравати снагу на ванредним парламентарним изборима, су на дну ранг-листе са тек 17% поверења. Само 6% испитаника наводи да не може да одговори да ли има поверење у њих, док 76% тврди да нема поверење у политичке снаге.

Упркос овом слабом кредибилитету партија, који је утврдио Институт „Отворено друштво“, социолошке агенције прогнозирају нормалну излазност бирача. 55-60% бирача каже да ће гласати, око 10% наводи да неће изаћи на биралишта, а остали се колебају. Разлика између ниског поверења у политичке снаге и очекиваног нормалног одзива бирача наговештава да је Бугарин, упркос својој резервисаности, склон да политичарима пружи нову шансу. Да ли ће, међутим, они искористити ту шансу?

Генерално, ток предизборне кампање показује да партије добро осећају тежње друштва и није случајно што обећавају решавање најсуптилнијих проблема као што су ниски дохоци, корупција, криминал, емиграција и владавина права. Међутим, оне то раде рутински, без спремности да признају сопствену одговорност за све ове проблеме и са наглашеном склоношћу да кривицу за њих сваљују на друге. Често је политичко памћење кратко, док је лакоћа са којом се дају обећања импресивна.

У тежњи за оригиналношћу понекад се преврши мера и неки наступи учесника у предизборној кампањи дају повод за карикатуре у медијима. Друштво "Менса Бугарска" је позвало партије на подвргавање њихових кандидата бесплатном тестирању интелигенције уз само један услов – да тестиране особе пристану на јавно објављивање њихових резултата, али иако се део политичке елите изјаснио за већински изборни систем, он се на овај позив до сада не одазива.

Убрзо после почетка предизборне кампање су обелодањене чињенице које се не слажу са представама о адекватном друштвеном понашању.  Мониторинг Института за развој јавне средине је утврдио да су током првих десет дана предизборне кампање партије у сиромашној Бугарској на извештавање о својим наступима потрошиле укупно 1.162.000 лева, од којих скоро 830.000 припада политичким снагама са највећим шансама на изборима. У исто време од укупно 20 политичких субјеката учесника на изборима /11 партија и 9 коалиција/ само њих 5 пријавило је примљене донације Служби за ревизију јавног сектора.

До превремених парламентарних избора 26. марта још има времена да учесници коригују своје понашање. Али сами за себе избори неће подићи  кредибилитет партија већ ће им само обезбедити поверење на кредит уз очекивање да ће оно бити оправдано. Ако је судити по испитивању које је спровела агенција „Маркет линкс“, у овој етапи очекивања су пре скептична. 51% Бугара сматра да ће се ситуација у земљи погоршати, 36% дели ово мишљење али није толико категорично и пре би се могло рећи да гаји оптимизам. 13% верује да ће се ситуација у земљи побољшати.

Превод: Албена Џерманова