Већ 20 година се у Бугарској примењује валутни одбор. Реч је о аранжману са фиксним девизним курсом који је везан за једну или више валута где се сав новац у оптицају може конвертовати у резервну валуту. Покриће емисије националне валуте је стабилна страна валута минимално у 100% износу. Бугарска је једина земља у Европској унији са таквим системом који је 1997. године уведен у циљу стабилизације монетарног система земље коју је у то време уздрмала стопа инфлације од скоро 500%. Валутни одбор стабилизује, али уједно с тим уводи и извесна ограничења када је реч о монетарној политици Бугарске народне банке (БНБ), којој су руке неретко везане. Донедавно је у политичким срединама у Бугарској постојала готово потпуна једнодушност по питању да се валутни одбор треба задржати до приступања земље зони евра. У ствари, гледано објективно, земља је већ на неки начин прихватила евро јер валута за коју је везан бугарски лев јесте управо евро, са званичним средњим курсом од око 2 лева за један евро. У бугарским продавницама се не може платити у еврима, али се зато многи послови склапају и реализују у тој валути – посебно у области некретнина које се купују и продају у еврима. Али су се у последње време појавила два нова тренда. Познати економисти и политичари све упорније инсистирају на укидању валутног одбора и преласку на слободно пливајући курс, као и на праву да банка сама одређује каматне стопе, које су до сада аутоматски кориговане. То ће свакако одрешити руке БНБ која ће на овај начин бити у прилици да спроводи флексибилну монетарну политику у корист економије, а стећи ће право да буде и кредитор последње инстанце за банке.
Испоставило се да је прелазна влада Огњана Герџикова веома осетљива и сусретљива када су у питању критике упућене валутном одбору и без обзира на то што неће дуго бити на власти влада је јавно обелоданила да намерава да убрза процес добијања кандидатуре за чланство земље у Механизму девизних курсева ЕРМ 2, тзв. чекаоници еврозоне. Чак је формирала специјалну радну групу која ће радити на томе. То је, у ствари, соломонско решење, јер и они који критикују, и они који подржавају валутни одбор су задовољни. Једни због све ближе могућности изласка из одбора, а други – због тога што одбор неће бити укинут пре увођења евра. Судбина валутног одбора зависи од уласка земље у зону евра због чега су се напори у том погледу буквално удвостручили. Али је већина Бугара скептична по питању могућности да земља у скорој будућности уђе у чекаоницу зоне евра. Технички гледано, Бугарска испуњава три од четири критеријума, али је ова одлука пре све политичка. А кад на сцену изађу политички аргументи, Бугарска увек губи. Такав је и случај са Шенгеном где земља такође испуњава све техничке критеријуме, али из политичких разлога она још није ушла у простор слободног кретања. Чак и да јој дозволе да уђе у чекаоницу зоне евра, велика је вероватноћа да Бугарска у том предсобљу остане на неодређено време. Немојмо заборавити да је воља за проширење ЕУ у свим аспектима све мања и мања. А ако томе додамо и идеју о Европи у две брзине, шансе да Бугарска изађе из валутног одбора да би ушла у зону евра постају све мање у блиској будућности.
Значи ли то да се и без евра валутни одбор може укинути? Сама чињеница да је наша земља једина у ЕУ у којој се примењује овај монетарни систем потврђује да је она нека аномалија, маргинално решење. Бугарска је стекла велико искуство, вештине и компетенције у управљању економским и финансијским процесима да би јој ова штака још била потребна. Она је чак почела сметати приликом доношења флексибилних управљачких одлука и спровођења прилагодљивијих политика. Ако жели, а то је преко потребно, да постигне бржи темпо привредног раста, који ће земљи омогућити да достигне ниво продуктивности и животни стандард у уједињеној Европи, крајње је време да Бугарска почне да размишља о новој монетарној политици.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Министри туризма Бугарске и Црне Горе Евтим Милошев и Симонида Кордић потписали су у Подгорици Заједнички акциони план за период 2025-2027. године. Две земље ће сарађивати и размењивати искуства у области зимског, културног, винског, верског и СПА..
Бугарска је лидер у извозу пољопривредних производа у Кину међу земљама из централне и источне Европе. Ово је изјавио министар пољопривреде Георги Тахов на састанку с Дуом Дзјахаом – председником Кинеске комисије за пољопривреду и рурална подручја, јавља..
БДП Бугарске је 2023. године порастао за 1,9% у односу на 2022. г, што је за 0,1% више него првобитно најављени раст од 1,8%, саопштио је Национални завод за статистику. Председник института Атанас Атанасов рекао је да промена долази након ревизије свих..