Предизборна кампања за предстојеће ванредне парламентарне изборе крајем овог месеца је у свом јеку. Сви учесници – 13 партија, 9 коалиција и 21 независан кандидат утркују се за поверење бирача тако што обећавају само лепе ствари. Бугари су најосетљивији на покушаје зављачења руке у њихов џеп, тј. на економске и социјалне платформе кандидата за народне посланике.

И они имају основ да посебну пажњу посвете економским аспектима предизборних програма јер 1/3 њих живи са дохоцима испод егзистенцијалног минимума, преко 50% сматра себе сиромашним и сви ти људи очекују да ће најзад почети да живе као Европљани, са пристојним приходима. Ко би други ако не влада могао да то уради!? То да ствари не стоје баш тако и да животни стандард не зависи увек и за свакога само од владине политике није од посебног значаја за обичног гласача и он је чврсто убеђен да само влада може да реши његове проблеме.

Укупан утисак који остављају економске платформе јесте да оне нису компетентно написане, површинске су, али с друге стране се може рећи да су исте актуелне и у складу са глобалном политичком модом данас – популизмом.

Доскора су у фокусу економске политике земље били рестриктивна финансијска политика и финансирање великих инфраструктурних пројеката. Сада се ствари мењају и велике инвестиције већ уступају место економским проблемима појединца и породице. Реч је о дохоцима – плати, пензији, социјалним помоћима. Не постоји партија или коалиција која у својој социјално-економској политици не ставља акценат на дохотке грађана. Не постоји партија или коалиција која не тврди да ће их за време свог управљања повећати и то бар неколико пута. Једни уверавају да ће крајем мандата просечна зарада у земљи достићи 750 евра (сада је 500 евра), а минимална зарада ће, без изазивања тензија на тржишту рада, такође порасти и износиће 330 евра код садашњих 230 евра. Други обећавају да ниједан Бугарин више неће живети испод прага сиромаштва (који тренутно износи 155 евра). Трећи пак тврде да ће повећати дохотке за 50% ако су на власти наредне 4 године. Како ће се све то десити? Све је мистерија или тачније само су то опште фразе са нејасним аргументима. У сваком случају сва та обећања се неће остварити путем повећања пореза пошто се скоро сви слажу да порезе треба задржати на њиховом садашњем нивоу. Можда ће испуњењу обећања помоћи високи економски раст који је присутан у документима свих кандидата за народне посланике. Али и овде фале детаљи који би објаснили како ће се остварити тај стабилни раст БДП. Неки узгред наводе да је једно од средстава борба против корупције и сиве економије. Уреду, али то није довољно за повећање националног и личног богатства.

У предизборним социјално-економским програмима недостају или су некако између осталог маркирани проблеми као што су инфлација, спољни дуг, стране инвестиције, платни биланс, спољна трговина итд. Ипак, то је у извесном смислу разумљиво, јер ови предизборни програми нису намењени економским стручњацима него широј публици. Према томе, реално гледано ови програми и не пружају сасвим веродостојну слику о томе какву ће тачно политику спроводити они који дођу на власт и да ли ће обећања бити испуњена.