Првог марта, уочи наступајућег пролећа по традицији Бугари се ките црвено-белим мартеницама уз жеље за здравље и просперитет. Тај обичај вуче корен из трачанских обреда посвећених аграрним култовима према природи. Празник Баба Марта је дубоко укорењен у народним веровањима.
Да ли ће бугарске мартенице нестати и уступити место индустријској производњи тих украса из Азије. Неоспорно је да је последњих година све јачи тренд комерцијализације празника Бабе Марте Од средине фебруара на улицама, трговима, у близини станица градског превоза појављују се трговци мартеница.Ручно израђене традиционалне украсе постепено истискује роба из увоза, а то иде на руку трговцима који продају велике количине мартенице, набављене по веома ниској цени и тако брзо и лако остварују велику добит. У богатој понуди могуће је видети и нетрадиционалне мартенице, рецимо такве са ликовима популарних филмских јунака, па чак и са ликовима неких домаћих политичара.
Каква је прођа мартеница ове године, шта се највише купује и да ли се Бугари интересују какво је њихово порекло, питамо продавце и произвођаче бугарских украса?
Ево шта су одговорили Антон Крстанов и другењегове колеге.
„Најтраженије су углавном оне кинеске производње као и мартенице од пластике. На жалост слаб је интерес за вуницу и ручни рад. А трговци најрадије предлажу масовну производњу јер се и најбрже продаје. Традиционална израда мартенице није на цени. Има људи који купују 10 комада за пола евра, тек толико да би и они нешто поделили колегама или пријатељима и испоштовали обичај. Они који поштују овај празник, преферишу традиционалне бугарске мартенице – фигурице Пижа и Пенде, кићанке, лоптице.“
„Мислим да је тржиште преплављено кичем. Мартенице из Кине не могу заменити ручно израђене традиционалне украсе од природне вунице. Мој син је рецимо замолио да му купим наше, домаће производње.“
Да ли Бугари познају симболику испреплетеног црвеног и белог конца и да ли питају за порекло украса које купују?
„Тражим од оних аутентичних, без много перлица. Настојим да се види како су бугарске, дакле треба да су израђене од вунице и у традиционалним бојама – белој и црвеној.“
„Не занима ме какве су. Ипак више бих желео да су домаће производње. Ево купио сам 5-6 мартеница, не бих могао речи одакле су. Ја сам пензионер, нисам богат, али могу издвојити по лев и двадесет стотинки или лев и педесет стотинки по комаду. Мени је важно да ми се допадну. Моја генерација познаје симболику овог празника, али за младе нисам баш сигуран. Млади преферишу сасвим друге ствари“.
Али није сасвим у праву јер двоје младих тврде супротно.
„Тражим бугарске мартенице, а још и ручно израђене. Оне са јунацима цртаћа уништавају традицију. Моја бака прави мартенице за продају, па знам да је то спор и мукотрпан посао.“
„Има људи који купују мање мартеница, али држе да оно што купе буде лепо и у духу традиције. Има Бугара који живе у иностранству, али су и тамо пренели овај обичај, па и странце упознају са њим.Верујем да ћемо ову традицију и у будуће неговати и чувати.“
Превод: Ана Андрејева
Из Извештаја Владе о спровођењу у 2023. години ажуриране Националне стратегије демографског развоја становништва Бугарске постаје јасно да се први пут за 38 година скоро да није евидентирано смањење укупног броја становника земље. У 2023. години..
Тема миграције поново се нашла у фокусу европске агенде, у светлу појачаног притиска на Брисел да усвоји мере за њено ограничавње. Позиви многих европских лидера за радикалнији приступ према нелегалним мигрантима постају све учесталији. Немачка је..
Током 2023. године око 8.000 Бугара вратило се у домовину, док је приближно 12.000 њих напустило Бугарску, изјавила је Магдалена Костова, директорка Дирекције за демографску и социјалну статистику при Националном заводу за статистику, у интервјуу за..