Прошле недеље Европска комисија је доделила Бугарској скоро милион евра да би започела рад на реализацији идеје о изградњи међународног гасног чворишта крај црноморског града Варне. Овим новцем ће се финансирати истраживања, испитивања и анализе како би се видело да ли је идеја остварљива и да ли од ње има смисла. У питању је реалан новац који може да реално покрене ствари. Јер до сада тај пројекат је био пре свега само у умовима људи из гасног лобија у Бугарској и из владе премијера Бојка Борисова која већ скоро месец дана није на власти.

У ствари, управо ова влада и лично њен председник су аутори и највеће присталице ове идеје која се доскора чинила само фантасмагорична. И у Бриселу донедавно нису могли да схвате смисао и корист евентуалне изградње оваквог чворишта на територији Бугарске.

Најснажније неповерење у "Борисовљеву идеју" изразили су стручњаци за гас у земљи и иностранству. Њихови аргументи звучали су више него убедљиво. Као прво, Бугарска има занемарљиво малу количину сопственог гаса а перспективе проналажења рентабилних налазишта гаса у бугарском делу Црног мора су нејасне и несигурне. Истраживања тамо се настављају, с времена на време објаве информације да је нешто пронађено, након чега уследе супротне информације да за сада тамо нема ништа. А чак и да нешто буде пронађено, мораће да се докаже да је вађење економски ефикасно. За сада се, међутим, на овај потенцијални извор гаса за потребе чворишта не може рачунати.

Бугарска је имала шансу да преко пројекта изградње гасовода Јужни ток постане реални актер на међународном тржишту гаса у Европи. Дном Црног мора гас би долазио из Русије а потом би кренуо према централној и западној Европи. Тако је било планирано, али након конфликта са Украјином и анексије Крима 2014. године, Брисел је учинио све што је могуће да помоћу Бугарске уништи тај пројекат. Тако су наде Софије да ће имати велике приходе од транзита гаса пропале. Русија и Турска су се убрзо договориле о алтернативи и сада је већ на дневном реду Турски ток, који ће, међутим, пролазити далеко од бугарске границе, а највероватније донеће корист Грчкој, али не и Бугарској. Укратко речено, руског гаса за препродају из гасног чворишта крај Варне, које има и своје званично име Балкан, нема.

Гаса нема и зато што бугарски систем за пренос гаса није повезан са гасним системима нама суседних земаља на начин који би омогућио двосмерни проток гаса. Званичници у Софији кажу да се ради веома активно, али за сада нема ништа црно на бело. Највећи напредак забележиле су интерконекције са Румунијом и Грчком, али до њиховог пуштања у рад проћи ће године током којих се не зна шта ће се десити с једне и с друге стране границе. То чини немогућим у наредних 4-5 година снабдевање чворишта о којем сања Борисов гасом који долази из суседних земаља.

Онда искрсава питање шта ће се тачно кроз ово балканско чвориште дистрибуисати и препродавати уз профит за Бугарску и по повољним за потрошаче условима? Чак и да наводно одобрени на владином нивоу споразуми са земљама Каспијског региона о испорукама гаса доведу до конкретних испорука, количине плавог горива неће бити довољне за закључивање озбиљних послова.

Још прошле године Европска комисија је обећала финансијску помоћ и учешће у изградњи чворишта Балкан. То што сада она додељује скоро милион евра представља позитиван знак и показује да за Брисел ствари око овог чворишта нису само црне или беле. То сведочи о томе да се Брисел опрезно и за сада веома скромно укључује у реализацију пројекта. Да ли то значи да он у њему види неку перспективу или једноставно жели да истраживањима и анализама докаже да је у питању бесмислена идеја, преостаје да видимо. Међутим, не смемо заборавити да уколико ЕУ заиста одлучи да помогне Софији у реализацији пројекта, она упркос свим дешавањима у последње време, још увек има довољно утицаја и могућности да изврши притисак тамо где треба и да убрза или успори остварење овог мегапројекта. Било како било, овим новцем из Брисела гасно чвориште Балкан прелази у нову фазу. Практичних резултата вероватно ускоро неће бити, али старт је дат.

Превод: Албена Џерманова