Тешко да постоји неки други Историјски музеј, смештен у старинској згради, која је у току више десетина година имала функцију Централног градског купатила. Данас на јавну бању подсећају једино чесме са топлом минералном водом која шикља с обе стране фронталне фасаде. Ако закорачите у обновљену зграду, обрећете се у потпуно друкчији свет где је лековита вода уступила место предметима који сведоче о историји, свакодневном животу и уметности везаних за различите периоде садашњег главног града. Идеја о утемељењу Музеја историје Софије настала је 1928. г. када ју је предложио тадашњи градоначелник Владимир Вазов. Првобитно зграда је усклађивала функције градског музеја, библиотеке и архива, а иначе био је то један од првих музеја главног града. На жалост живот зграде подигнуте за потребе архива Софије био је прекратак – од отварања 1. децембра 1941. г. до пролећа 1944. г., када је у потпуности срушена приликом бомбардовања Софије у Другом светском рату. У првим годинама после отварања „Музеј Софије оцењује се као културно добро од изузетног значаја“ – истиче поводом отварања институције тадашњи лист „Утро“ („Јутро“). Збирка музеја коју је попуњавало неколико генерација археолога, етнографа, нумизмата и историчара, данас броји преко 120 хиљада покретних културних добара. Међу њима су монете, накит, старинско оружје, одећа, ордење и медаље, лични предмети кнеза Александра I, цара Фердинанда, дугогодишњег премијера крајем 19. столећа Стефана Стамболова и других познатих историјских личности. Најранији експонати датирани су на ново камено доба, а откривени су приликом археолошких ископавања неолитског насеља у данашњем кварту Слатина.

Данашњи модерно уређен музеј привлачи на стотине посетилаца из земље и иностранства. Највише повластица овде међутим уживају деца. То је један од малобројних музеја у Бугарској који омогућују целодневни боравак и школске активности ученика основне школе. Специјално за њих организују се тематска предавања. Последња таква активност одржана је за време зимског ђачког распуста, а била је насловљена „Зимска бајка у музеју“.

О њој прича Ерина Крстева, координатор програма за децу: „Музеј је пре свега пријатељ деце. Што се тиче нашег – Регионалног историјског музеја Софије, ми који овде радимо настојимо да створимо амбијент у коме би се деца осећала комотно. Нико их не тера да се крећу као да иду на прстима, не морају да причају сасвим тихо, него разговарамо на начин који нам омогућује да испричамо интересантне ствари о прошлости и садашњости нашег града. Жеља нам је да боравак у музеју учинимо забавним, занимљивим и истовремено корисним свима. Деца се овде пријатно проводе, са њима раде историчари, архитекте, археолози, етнографи. Тежимо да надограђујемо знање, стечено у школи. Специјално смо проучили све образовне програме намењене различитим старосним групама, као и шта конкретно занима децу која нас посећују. На тај начин подстичемо њихово интересовање за науку и омогућујемо им да касније сама надопуњују стечена знања.“

По речима Ерине Крстеве свако дете има неко своје интересовање. Некима се више допада археологија, другима – историја и истраживање живота у древном граду, ти се ученици најдуже задржавају у сали „Наслеђе древности“. Трећима је најзанимљивија експозиција посвећена „Снази духа“, а четврти радознало се дотичу раскошних позлаћених кочија које је на поклон од своје мајке, француске принцезе, добио бугарски цар Фердинанд. Те су кочије уосталом један од најатрактивнијих експоната музеја. Деца радо улазе у ретро трамвај, стар више од 100 година, а експонат је тематске поставке „Софијска улица“. Зимски распуст је време које су организатори иницијативе „Зимска бајка у музеју“ провели са децом углавном у салама и радионицама музеја. Образовни програм је дело музејских стручњака који пажљиво воде рачуна о интересовањима дечјег аудиторијума.

Ево шта још каже Ерина Крстева: „Музејски стручњаци, иако поседују знања у одређеној научној области, људи су широког хоризонта. Од њих деца могу научити пуно тога. Рад за време ђачких распуста је само један од аспеката наших активности, примерених деци. Велико интересовање по традицији се показује и за Ускршњу и Божићну радионицу, а сада припремамо програм за 1. март, дан када се у Бугарској китимо мартеницама поводом наступајућег пролећа.“

Превод: Ана Андрејева