У прошлости су веровали да су на почетку животиње говориле људским језиком. Бог им је одузео ту способност како би се по томе људи одликовали од осталих створења, а животиње су наставиле да међусобно комуницирају на језику који једино оне разумеју. „Кажу да је под језиком змијски цар имао прстен. Тај који успе да узме прстен и да га стави на свој прст, моћи ће да их разуме,“ забележио је наш истакнути етнограф Димитар Маринов током теренских радова у северозападној Бугарској. Пошто већ нису могли да разговарају, људи и животиње су постали непријатељи. Оне које се нису сложиле с човеком, побегле су у планине и шуме где су га вребале. Док су се друге „договориле“ с њим и остале код њега. Тако су се појавиле домаће животиње. Мачка спада у припитомљене врсте, али наш народ не гаји посебну љубав и поштовање према њој. „Једина корист од мачке за човека је да она хвата мишеве. Мачку чувају и трпе у кући једино само зато што им треба, иначе њу нико не воли,“ забележио је још Маринов. Она није привржена човеку као што је случај са псом, а неки су чак веровали да гаји мржњу и неповерење према свом власнику и његовој породици, те не подноси увреде баш најбоље. И у том погледу је апсолутна супротност кучету. Кажу да ће ти се десити нешто лоше ако сањаш мачку. Ако те мачка огребе у сну, посвађаћеш се с неким.

Мачка је увек више привржена кући него кућевласницима. Ако газда оде из куће, мачка остаје и не креће за њим, за разлику од пса. У неким народним песмама се пева како је петао на плоту, пас у дворишту, а мачка – у кући, преде покрај пећи. Према предању, ако душа власника после смрти оде у пакао, мачка ће бити та која ће брижно носити дрва и ложити ватру испод казана како би се он више мучио, а пас ради обрнуто – носи воду и гаси ватру. Кад газда умре, пас плаче, а мачка се радује. Отуда је настало непријатељство између те две животињске врсте. Због тога се о људима који се стално свађају каже да се воле као мачка и пас. Они који не желе да признају своје грешке чак и када су оне очевидне такође се упоређују са том животињом: Мачка се увек дочека на ноге! Друга изрека гласи: Нагазио мачки реп, што значи да су се у разговору дотакли непријатне за саговорника теме.

Ако мачка дрема покрај огњишта, време ће се погоршати. Ако се мачка лиже и умива, очекујте госте, нека су од веровања везаних за ту животињу. Према другом веровању, како не би побегло из куће, мачету треба измерити реп помоћу вретена након чега се та алатка забада иза кућних врата. Једно од најраспрострањенијих сујеверја је да ћете задесити несрећа кад ти мачка, обично црна, пређе пут. И данас кад нам неки посао пропадне или не добијемо оно што смо желели, говоримо да нам је црна мачка прешла пут. Црну мачку у Бугарској повезујемо и са градом Габровом који код нас важи за престоницу хумора и шале. Сваке године се 17. маја – на празник града, весела карневалска поворка на челу са симболом града - огромне црне мачке, којој ритуално секу реп, прошета улицама Габрова. О Габровцима има пуно вицева као шкртицама и цицијама, а у једном од њих се прича да су становници Габрова секли репове мачкама како би брже ушле у кућу, да не „побегне“ топлота.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова