Данас ћемо вам испричати причу о Насалевском храсту, дрвету старом више од 600 година које у себи чува вековну историју. Према легенди, храст који је израстао у близини цркве Пресвете Богородице у селу Насалевци, Општина Трн, постао је заштитник локалне заједнице. Током година је у његово стабло ударило много громова, тако је црква остала нетакнута, а спасени су и многи животи у селу. Ново поглавље у историји вековног гиганта отворио је трнски зет Пенко Јанков који је предложио његову номинацију за учешће на националном такмичењу „Дрво са корењем 2016.“ О његовој будућности испричала нам је Александра Георгијева, координатор такмичења.
„Овај храст је био једна од многих номинација за титулу „Дрво са корењем 2016.“ Постао је победник онлајн гласања и тиме стекао право да представи Бугарску на међународном такмичењу „Европско дрво 2017.“ Насалевски џин се такмичи у конкуренцији од 15 дрвећа из 12 европских земаља. То су представници Белгије, Велике Британије, Немачке, Естоније, Ирске, Шпаније, Литваније, Пољске, Словачке, Мађарске, Француске и Чешке републике. Тренутно је бугарско дрво на трећем месту, али до краја конкурса има још много времена. Гласање ће трајати до 1.00 сата 1. марта, а последње недеље учесници на конкурсу неће знати колико су гласова прикупили, тако ће читав процес бити занимљивији и узбудљивији. Име победника ће бити објављено на церемонији доделе награда која ће се одржати у Бриселу 21. марта 2017. године.“
Било које дрво може да буде номиновано и да учествује на конкурсу „Дрво са корењем.“ Једини услов је да нас је његова прича одушевила – а да ли ће то бити легенде о њему или његова лепота, то није битно. Организатори такмичења су подвукли да је од првостепеног значаја прича иза њега и какав је утисак оставило на људе. Чак је и једна млада садница достојна номинације.
„Претходних година смо имали посебну категорију за саднице пошто нам често пишу људи који су посадили дрво – недавно или у прошлости. Има и доста јако дирљивих прича са децом која су посадила своје прво дрво.“
Најчешће се предлажу номинације вековног дрвећа пошто оно највише импресионише људе. То се може објаснити чињеницом да је такво дрвеће симбол заједнице, о њему се прича много легенди и не на последњем месту оно изгледа импресивно. Више од половине учесника на конкурсу чини столетно дрвеће. Најчешће су то храстови, ораси и дудови. Не можемо порећи да те „старешине“ шуме привлаче нашу пажњу. А како то утиче на очување бугарског дрвећа?
„Идеја водиља нам је била да натерамо људе да помисле о дрвећу, да потраже занимљиве и драгоцене врсте, те да покажу интересовање за њихове приче. Тако ћемо бити ангажованији када је у питању неконтролисана сеча шума. Често се код нас предлаже номинација дрвета у опасности. На тај начин се даје публицитет проблемима, па се спасава дрво.“
Ако Насалевском храсту проради срећа и он се окити титулом „Европско дрво 2017“ биће му уручен дрвени пано који ће му предати прошлогодишњи победник конкурса. Исто тако ће му бити указана одговарајућа пажња, а локална заједница ће добити природни објекат који ће је ставити на туристичку мапу земље.
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваВанредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..
Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..
Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..