Ни протекле недеље није решен проблем у вези гласања помоћу машина на предстојећим 26. марта ванредним парламентарним изборима. Да напоменемо да је почетком овог месеца Високи управни суд укинуо решење Централне изборне комисије да се услови за машинско изјашњавање бирача обезбеде на свега 500 бирачких места. Судије су своје решење образложили Изборним закоником који предвиђа могућност да на бирачком месту гласач може да се определи или за коришћење папирног гласачког листића или за гласање помоћу машине.Према томе гласачке машине морају се набавити за свих 2.500 бирачких места.
Ова одлука Високог управног суда направила је пометњу у Централној изборној комисији. Јасно је да нема друге - ова се одлука мора испоштовати, али истовремено је Комисија у оскудици времена.Она је под хитно расписала јавну набавку за гласачке машине, али за сада ниједна компанија није доставила документе. Тачније речено ниједна компанија не жели да преузме такав велики ризик. У среду се Влада такође изјаснила о том питању. Порт парол прелазне владе Ирина Белчева је изјавила да се након претходног проучавања испоставило да је мало вероватно да се до 26. марта обезбеди неопходни број машина. Са своје стране премијер Огњан Герџиков, чија прелазна влада има као главни задатак припрему поштених и правичних избора претпоставља да ће, уколико се не пријаве кандидати за учешће у поступку јавне набавке, бити учињени покушаји за поништавање изборних резултата. Све је вероватније да ће гласање на машинама бити мисија немогућа, тврде неки медији.
Додуше, гласање помоћу машина је алтернативни начин изјашњавања бирача који пружа допринос унапређењу демократског карактера изборног процеса.Али свака слика има своје наличје и зато морамо водити рачуна о реалностима. Многи експерти тврде да увођење електронског гласања помоћу машина треба да буде постепени процес. Потребно је бар неколико месеци технолошког времена: за израду експертизе, криптирање, обуку чланова бирачких одбора и т.д. Искрсава и друго питање: како ће бити монтиране гласачке машине у затворима, домовима за старе особе, на бродовима? Поред тога машинско изјашњавање бирача није честа пракса у демократској Европи. Има и таквих земаља које су такво гласање увеле, а касније од њега одустале.Да кажемо још и то да становништво Бугарске све више стари, пензионера има око 2 милиона и двеста хиљада од укупно 7 милиона потенцијалнихбирача. Да ли неко очекује да ће се бакице и декице у удаљенијим местима унутрашњости, који су годинама навикли да користе папирне гласачке листиће, баш сада одлучити да гласају на машинама?
Дакле, поставља се питање хоће ли гласање помоћу машина постати камен спотицања на предстојећим парламентарним изборима? И ако да, Qui prodest (коме је то од користи)? Према прогнозама које засада дају социолошке агенције пет политичких партија и/ли коалиција ће прећи изборни цензус од 4% и ући у Парламент. То супартија Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ), Бугарска Социјалистичка партија, Покрет за права и слободе, Уједињени патриоти и партија „Воља“. Врло је вероватно да партије које су се наројиле после расцепа Савеза демократских снага (коалиције настале у романтичарским годинама после пада комунистичког режима) не пређу препреку какву представља изборни цензус. А још вероватније је да њихово огорчење изборним неуспехом прерарсте у захтев за поништавање избора због одсуства машина за гласање на свим гласачким местима.
Превела: Ана Андрејева
После још једног неуспелог покушаја да се изабере председник Народног собрања, посланици настављају заседање данас у 10 часова. На последњем гласању, одржаном у среду, 20. новембра, највише подршке добили су Раја Назарјан из коалиције ГЕРБ-СДС и..
Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други круг су ушли Раја Назарјан, кандидаткиња ГЕРБ–СДС-а, и Силви Кирилов, предложен од стране странке..
Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника Парламента, што је већ четврти пут у актуелном сазиву. Представници коалиције ГЕРБ-СДС остали су при..
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне..
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова..