Црно море је затворена акваторија с јединственим екосистемом у које се улива око 300 река. Према истраживањима 70% читавог отпада у њему потиче из шест црноморских држава – Бугарске, Румуније, Грузије, Русије, Турске и Украјине. У северозападном делу који се граничи са Украјином, Румунијом и делимично са Бугарском, воде су плиће и тамо је присутан већи део црноморских врста фауне и флоре. На жалост, тај екосистем бесповратно изумире због тзв. „преоптерећења“. Велике реке које се уливају у Црно море носе све веће количине фосфата и нитрата – од комуналне отпадне воде, индустрије и ђубрива за пољопривреду. То изазива масовни развој фитопланктона, који се последњих 30 година десетоструко повећао.
Почетком 90. година шест црноморских држава је потписало документе везане за тај водени базен – Конвенцију о спречавању загађивања Црног мора, Декларацију из Одесе и Стратешки план очувања Црног мора. Међутим, то није обуставило процес загађивања. Због тога је фондација „Зелени Балкан“ у партнерству с турском фондацијом за поморска истраживања разрадила пројекат Black Sea Watch.
„Помозите научна истраживања и очување мора. Свако од нас може да то уради“, позива председник „Зеленог Балкана“ Димитар Попов и додаје: Основни циљ пројекта је стварање приступачних инструмената за истраживање биолошког богатства Црног мора. А наиме, мобилне апликације и веб-сајта који омогућују сваком љубитељу природе или бар забринутима за њу да забележе своја посматрања различитих врста које обитавају у приобаљу и води. Пројекат се финансира из програма „Дијалог за грађанско друштво“ који је и један од претприступних програма Републике Турске.“
Апликација Black Sea Watch је активна већ неколико месеци и свако може да је скине на мобилни телефон. За регистрацију је потребна само имејл адреса на коју ћете добити и потврду. Након тога може да започнете да снимате и шаљите различите биљне и животињске врсте које живе у црноморским рејонима, наводећи датум, час и место где сте направили фотографију. Администратори платформе су стручњаци за поједине групе организама и тачно ће одредити погођени објекат пре његовог објављивања на мапи.
Део иницијативе је издавање дечје књиге на бугарском, енглеском и турском. То је чаробна прича о сусрету једне девојчице Меријам и дупина Фани који говори људским гласом. На занимљив начин она упознаје децу с проблемима и опасностима које вребају обитаваоце необазривог подводног света.
„Дупинчић Фани показује деци све то, објашњава један од аутора приче Анелија Павлова и наставља: Фани обилази море с девојчицом у нади да ће она видети шта све прети Црном мору, те онда о свему томе испричати друговима и одраслима, како би што је могуће више људи сазнало о проблемима и покушало да нешто уради. Али се одједном изнад њих надвија велика тамна и веома бучна сенка и девојчицу заболи глава. То су сонари бродова који шкоде дупинима и крупнијим морским сисарима. Они су принуђени да се сакрију у пећину, где се нађу у вихору жмиркавих светиљки. Меријам тада сазнаје о постојању малих али веома опасних медуза које се хране рибљим јајима а дошле су из далеких океана баластном водом бродова. Када мале медузе поједају икру, нема довољно рибе нити за дупине, нити за људе. Када Фани и девојчица настављају свој пут, виде јато инћуна које пате од прекомерног риболова, јер им он не дозвољава да порасту те остају толико мале да немају времена да се множе.“
Море је болесно и његова способност да се само прочишћава више га не може спасити неодговорне људске интервенције. Због тога свака помоћ је од значаја – очување црноморског екосистема зависи од нас и од јаче сарадње црноморских држава у том правцу.
Велико Трново је град с највише културно-историјских знаменитости у Бугарској. Нема човека у Бугарској ко је дошао у Трново, а да није осетио велико узбуђење, а страни туристи остају одушевљени архитектуром, сачуваним духом некадашњег Трновграда и..
У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Судија Владислава Цариградска из Окружног суда у Плевену добитница је престижне награде „Личност године“, коју додељује Бугарски хелсиншки комитет. Ова..
С приближавањем зиме, многи становници Европе постављају питање како ће сезона утицати на њихове финансије и да ли ће бити приморани да бирају, на..