14. фебруара прославља се Тривундан, празник који је у народу познат као Трифун Орезач, а чији обичаји имају паганско порекло. Обележава се у свим подручјима Бугарске као симбол преласка из зимског у пролећни период.
Тог дана се обавља ритуално орезивање прве лозе и заливање понеког чокота вином– како би лоза бујала, људи били здрави и како би се родио добар род. Истог датума се обележава и Свети Валентин – празник популаран у католичком и протестантском свету, за који бисмо могли рећи да је код нас „увозни“.
Без обзира на различито порекло и смисао, пагански Трифун Орезач и католички Свети Валентин све природније коегзистирају у представама Бугара. Задњих година је све чешћа пракса да се у данима око 14. фебруара организују разни фестивали посвећени вину и љубави. Доводе се у везу моћ опојног вина и снажна чежња за вољеном особом. Да и не говоримо колико су сналажљиви неки произвођачи и туристичке агенције у повезивању два празника. Ти су покушаји понекад забавни и успешни, али се догађа да се прекорачи граница доброг укуса.
Трифуна Орезача зову још Трифун Заризој или Трифун Пијаница. У многим насељеним местима код нас се припрема народно весеље и посебно у подручјима где има виногорја. Ритуали око орезивања лозе личе на праве позоришне представе.
Бугарска православна црква слави Светог Трифуна према Грегоријанском календару – 1. фебруара, али у народу је задржана традиција прославе према старом календару – 14. фебруара. Према пољопривредном календару пак 14. фебруар је погоднији датум за извођење орезивања, а и традиција празновања је стародавна, вуче корен из доба много пре преласка са Јулијанског на Грегоријански календар у Бугарској.
У народним изрекама се каже да вино „весели кућу“, али и „разбија главу“. Каже се такође да је прва чаша добра за здравље, друга је за весеље, а трећа – за бруку. У неким песмама се чак упозорава да вино „волове и кућу продаје“, наравно ако неко пије без мере.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије: БГНЕСУ Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...