Као радознали путник шетао је по цео дан. Био је храброг срца и увек спреман за битку. Али једне вечери последњим снагама довукао се до кућног прага и клонуо је. Пух, неустрашиви црно-бели мачак, добродушне нарави први пут је признао да је побеђен.

Када се Пух вратио кући без задњих ногу, сав у крви, његова газдарица је учинила оно најбоље што је могла. Одмах је ступила у контакт са огранизацијом Let’s Adopt Bulgaria која помаже животињама у невољи, а уз њену помоћ мачак је хитно примљен на Централну ветеринарску клинику у Софији. Иначе, као и већина своје браће Пух је већи део времена проводио у слободној шетњи, а кући је свраћао да поједе и одспава. Због тога нико није видео шта се тачно десило мачору. Његови спасиоци и данас мисле да га је можда ударио воз јер у близини њему омиљеног места за шетњу пролази железничка пруга.

Упркос тешкој судбини, показало се да је Пух рођен под срећном звездом. Одмах по пријему на клинику млади лекар као да је у њему препознао своју мачку коју је спасио са улице и није прихватио да заувек успава свог пацијента. Тако је др Владислав Златинов не само донео храбру одлуку да Пуху да нове ноге и удахне му нови живот него је и успео да направи чудо – нешто што је до сада пошло за руком само једном једином лекару у Великој Британији.

„Операција се састоји у уграђивању титанијумског импланта у кост – објашњава др Владислав Златинов. – Од посебног значаја је да кожа одозго зарасте и да не дође до инфекције или механичке иритације. Затим се импланти повезују са екстерном протезом – која се у случају потребе може мењати. Међутим, идеја је да уграђени титанијумски имплант остане за цео живот или бар максимално дуго. За разлику од до сада описаних појединачних случајева, Пух је имао деформацију једне кости која је поред тога била и краћа. Била је веома кратка тако да је помоћу екстерног фиксатора продужена за око 1,5 см.“ 

Чим су му стављене протезе, Пух је одмах почео да хода – без икаквог страха и није се крио. По речима лекара он је своје нове ноге прихватио сензационално добро. Показало се да је Пух – послушан пацијент који је веровао свим људима, посебни мачак. Зато и не звучи необично да је доктор након три месеца проведена заједно са њим на клиници спонтано рекао: „Морамо се захвалити Пуху!“

„Да би лечење било успешно, потребна је рехабилитација пацијента – наставља своју причу др Владислав Златинов. – Он мора да се служи својим екстремитетима, мишићи треба да се опорављају, али се у исто време протезе не смеју прекомерно оптерећивати.  Процес је сложенији и захтева више времена пошто није реч о човеку који је у стању да свесно испуњава препоруке физиотерапеута.“

Тренутно Пух живи у хранитељској породици у Софији. И мада се он скоро у потпуности опоравио није добро да настави свој ранији „скиталачки живот“. Мачак тражи правог заштитника и друга који ће га чувати од екстремних скокова, а с времена на време и водити на преглед код његовог спасиоца који ће такође остати његов заштитник и пријатељ за цео живот.

„Још у средњој школи хтео сам да будем ветеринар, тј. ништа није било случајно него сам прошао свој пут – каже др Владислав Златинов. – Рад на толико доброј клиници ми пружа могућност да се усредсредим претежно на ортопедију и неурологију. Овде смо сви отворени за све информације и вести које стижу из западних земаља, као и са конференција и скупова и много рачунамо на постдипломско образовање.“

Тренутно др Владислав Златинов има три нова, већ оперисана пацијента која су имала исте повреде као и Пух. А када има дуготрајне резултате, представиће их својим колегама широм света у медицинском журналу. „Захваљујући страном искуству, успели смо да спасимо Пуха, зато је добро да и ми поделимо своја искуства,“ убеђен је млади лекар.