Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Данијела Георгијева: „Своју љубав према фолклору преносим деци“

БНР Новини
Данијела Георгијева са децом из Дечје вокалне групе „Белчинче“ из села Белчин
Фотографија: samokov365.com

У фолклору континуитет је неписани закон захваљујући коме су фолклорни обрасци очувани до наших дана. Некада су се песме, народне игре, обреди учили углавном код куће, у породичној средини, у свакодневном контакту између припадника млађих и старијих генерација. Управо то предавање знања с колена на колено представља кључ ка сигурном савладавању знања из области традиционалне културе.



За данашњу децу први часови фолклора одржавају се у школи, а понекад и у формацијама локалног читалишта под руководством стручњака. Зато је искуство људи попут Данијеле Георгијеве драгоцено. Она ради са децом коју уводи у тајне и лепоту нашег фолклора и труди се да их научи љубави према изворним песмама из околине града Самокова. Завршила је клавир на Музичкој гимназији у граду Русеу, а затим је дипломирала на Академији музичке, плесне и ликовне уметности у граду Пловдиву на смеру „музичка педагогија". Живот ју је одвео у град Самоков – у основну школу „Митрополит Авксентиј Велешки“ где је основала вокалну групу „Бакрени звончићи“ („Медени звънчета“).

Данијела је открила фолклор и већ годинама талентовану децу учи старинском певању и двогласном певању.

„Своју „освешћеност“ за изворни бугарски фолклор дугујем групи из села Широког дола – каже Данијела. Три од њених чланица радиле су у нашој школи. По завршетку радног дана заједно са неком децом и женама одлазили смо код четврте чланице ове фолклорне групе она је певала високе гласове. Сат-два времена смо певали, а ја сам била задужена за чистоћу интонације. Тако сам почела да изучавам фолклор. У почетку смо са децом учили песме из Шопског краја за које сам направила савремене караоке верзије. Дешавало се, међутим, да деца певају акапела. Видела сам да то раде с великом жељом и латили смо се посла. Прво смо учили брже песме, како би им било лакше, а касније сам потражила лагане песме типичне за наш крај. Деца их брзо уче и одлично изводе, тако да сматрам да свој посао добро обављам. Већ 15 година руководим Женском певачком групом из села Говедарци. Једна од жена у групи је прави таленат и песме које певамо са вокалном групом „Бакрени звончићи“ су из Говедарци. Шема нашег рада је једноставна – прво жене певају једну строфу, а затим је ученици понављају док је не науче.

Већ 5 година гђа Георгијева руководи и Дечјом вокалном групом у селу Белчину. Године 2018. група „Бакрени звончићи“ ће прославити 25 година свог оснивања. Она каже да је школа у којој ради конкурисала у оквиру програма за иновације Министарства образовања.

У нашој школи гајимо велико поштовање према фолклору. Имамо своје ношње које су израђене према аутентичним обрасцима. Нудимо дубље изучавање фолклора на часовима музике, стављамо акценат на технику певања и типично за овај крај отворено певање. Учимо и песме типичне за друга фолклорна подручја. На часовима књижевности деца уче поетски текст, дијалекатске речи. Укључујемо и предмете „историја“ и „ликовна уметност“ пошто Самоков има богате традиције, а познат је као „град зографа“. Имамо занимљиве чипке, везове на народним ношњама. На часовима физичке културе деца уче самоковска кола.

Стручњаци високо цене дечје фолклорне саставе и солисте под руководством Данијеле Георгијеве који су и добитници бројних одликовања са домаћих такмичења, а лауреати су фестивала „Италијанска магија“ у Риминију. 

Превод: Албена Џерманова





Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Виноградари из региона Стралџе обавиће ритуал орезивања винове лозе

Виноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..

објављено 14.2.24. 07.55
Народно читалиште „Уједињење 1923”

Банатски Бугари позивају све на традиционални карневалски фестивал

Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..

објављено 9.2.24. 10.45

Зимски маскенбал у Трну

У граду Трну ће се четврту годину заредом одржати зимски маскенбал. Почетак је данас, у интервалу од 12.00 до 14.00 часова, на централном градском тргу. У маскаради учешће ће узети четири сурвакарске групе из Земена, Трна и пернишких села Црна гора и..

објављено 3.2.24. 06.45