Приступање Бугарске Европској унији пре 10 година имало је разноврстан утицај на мали и средњи бизнис. За неке фирме су отворени нови видици и оне су почеле да користе могућности које пружа јединствено европско тржиште. Друге нису имале капацитет како би опстале у новој ситуацији због чега су неке престале са радом, а друге су диверсификовале своју делатност, рекла је у интервјуу Радију Бугарска председник Националног удружења малог и средњег бизниса Елеонора Негулова и додала:
„Улазак у Европску унију је донео више позитивних промена. Последње 3-4 године ове деценије су се побољшали услови за развој микро, малих и средњих предузећа пошто се повећао њихов капацитет рада у конкурентом окружењу ЕУ и већина колега из те бранше почела је да схвата улогу предузетничке културе у ЕУ, као и начин на који треба да побољшају своју конкурентност.“
Финансијска средства која су мала и средња предузећа искористила током првог планског периода и она која су тренутно на располагању бугарским предузетницима износе отприлике 5 милијарди евра. Ово је једна заиста велика могућност за унапређење сектора. Стога је разумљиво зашто када се у јавности говори о могућим проблемима везаним за управљање фондовима или о обустави преноса средстава из истих мали бизнис постаје несигуран пошто је реч о великим финансијским средствима, наставила је Елеонора Негулова. Поред тога, бугарска мала и средња предузећа су током година имала на располагању огроман ресурс линијом нискокаматног финансирања, фонда Џереми, линијом Бугарске банке за развој и сл.
Питали смо гђу Негулову какав удео БДП-а земље чине бугарска микро, мала и средња предузећа?
„Сектор малих и средњих предузећа који реално представља 99,2% свих економских оператора у земљи ствара преко 60% БДП-а и у многим деловима земље та предузећа су главни порески обвезник, послодавац и једини инвеститор. У контексту последњих догађаја везаних за развој европске привреде можемо видети да је улога малог бизниса веома битна тако да не треба да нас чуди то што ЕК преузима све више обавеза према државама чланицама у циљу одржавања пријатељског пословног окружења пошто је то од кључног значаја за друштвено-економски живот у појединим земљама. За Бугарску можемо рећи да се мала и средња предузећа сматрају елементом националне безбедности јер је у граничним, напуштеним и планинским подручјима, а исто тако и у крајевима где је демографска криза посебно тешка, улога малог бизниса од великог значаја са социјалне тачке гледишта.“
У протеклих 10 година микро, мала и средња предузећа обезбеђују више од 70% радних места у земљи. Али су те фирме суочене са изазовом да послују у окружењу које се стално мења. Како би једна фирма имала одржив развој она треба да има подршку тамо где послује, рекла је Елеонора Негулова и додала:
„Нажалост, током тих 27 година у Бугарској није створена озбиљна инфраструктура која би фирмама омогућила доступну помоћ. Многе консултантске услуге су луксуз за мала и средња предузећа. А да и не помињемо услуге везане за приступ правосуђу. Проблеми малих и средњих предузећа неће бити решени на дугорочном плану ако не буде основана институција која да преузме улогу међуинституцијског координатора. Садашња Извршна агенција за подстицање развоја малих и средњих предузећа не располаже неопходним ресурсима како би играла ту улогу. Чека нас много посла и ако политичари схвате значај малог и средњег бизниса у друштвено-економском животу земље и нађу правилна решења за развој тог сектора, они неће бити само политичари већ ће постати државници,“ рекла је гђа Негулова.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..
Трећи национални сусрет произвођача етеричних уља у Бугарској одржаће се данас у софијском Интер Експо Центру. Организатор форума је Удружење произвођача етеричних уља „Дестилисано у Бугарској“, јавља БТА. Сектор се суочава са значајним глобалним..
„Булгаргас“ је Комисији за енергетику и водопривреду предложила да гас од новембра поскупи за 7,5% и постане 35,02 евра по мегаватчасу. Поређења ради, тренутна цена плавог горива је 32,58 евра. Испоруке до краја године биће обезбеђене путем аукција..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије..
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом..