„Желим плату већу бар за 100 лева! Нека 2017. буде боља!“ – такве честитке је послала Конфедерација независних синдиката у Бугарској многим домаћим послодавцима поводом новогодишњих празника. Из синдиката тврде да су за Бугарску типична појава социјални дампинг и ниска цена рада која не одговара темпу раста продуктивности рада.
Закључак је да нам земља знатно заостаје у погледу нивоа награђивања рада, док продуктивност у појединим секторима чак је већа од оне у државама са боље развијеном економијом. Према подацима Евростата о односу продуктивности рада према платама запослених, Бугарска је на чеоним позицијама у прерађивачкој индустрији. Међутим, награђивање рада у прерађивачкој индустрији је од 50 до 80 процената ниже од оног у осталим чланицама Европске уније. Као пример синдикати наводе да ако у Бугарској један радник у сфери прерађивачке индустрије прима 395 евра, у Шпанији за исти рад добија плату од око 2.200 евра., отприлике петоструко више.
С обзиром на раст продуктивности рада за 4% у протеклој години, синдикални лидери инсистирају на повећању награђивања у свим секторима. По њима тренутно наша економија омогућује повећање плата за 145 лева. По речима Пламена Димитрова, председника Конфедерације независних синдиката у Бугарској, такво повећање би условило и раст просечне плате у земљи за десетак процената:
„Ми смо представили податке за цео период транзиције. Израдили смо статистику како се последњих 27 година развијала продуктивност рада, додата вредност, добит у појединим секторима, и доказали да Бугарин производи двоструко више од своје просечне зараде. У тешкој индустрији продуктивност је за 3-4, до 5 пута већа. Те чињенице су уочљиве у нашим таблицама. На нашем сајту „Желим сто лева“ објављена је информација о сваком сектору. Када говоре бројке, неки посматрачи треба да заћуте. Када смо толико година производили, а нисмо примали толико, колико смо морали, значи да је бизнис добио ту додату вредност. Сада је дошло време када тржиште рада диктира другу стварност. Ја сам оптимиста да ће дохоци забележити раст из два разлога. С једне стране, економија може да себи приушти да плаћа више. С друге, тржиште рада је јако дефицитарно и тражи повећање доходака, само ако послодавци желе да запосле стручњаке, независно да ли ће их увозити споља.“
Дохоци далеко претичу продуктивност рада – то је други пол оцене за који се залажу послодавци. Таква је тврдња Божидара Данева, председника Бугарске трговинско-индустријске коморе.
„Ове године смо имали одличне могућности, повољне за бугарску економију, али смо реализовали умерени раст БДП-а“, каже он. Међу повољним чиниоцима на светском плану Данев наводи пад цена горива за скоро 50 %, што је важно за енергетски интензитет домаће економије. Оружани конфликт на Блиском Истоку такође условљава оптерећење наше индустрије производње оружја. „Светлост у тунелу у овој години постоји и она је у процесу озбиљног преструктурисања извоза Бугарске, сматра Божидар Данев. Некада смо извозили углавном сировине – горива, жито, метале, концентрате. Тренутно и то први пут у историји домаће привреде на чеоним позицијама су машиноградња, индустрија енергетике и производи веће додате вредности. На велику жалост, последњих година је забележен раст продуктивности рада за око 1,3 %, док је раст доходака премашио 7-8%. Дохоци далеко претичу продуктивност рада.“
Превод: Александра Ливен
Прелазна влада до краја месеца треба да представи у парламенту Нацрт Закона о државном буџету за 2025. годину. Према речима неких аналитичара, државни буџет за 2024. је најгори буџет који се појавио у последњих десет година. Велике рупе у државној каси..
Центар за енергетски развој и нове науке биће успостављен у Враци. Меморандум о томе потписан је између Општине Враца, Министарства образовања и науке, Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, Техничког универзитета у Софији, Бугарског..
Вицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..
Потпредседница владе и министарка финансија Људмила Петкова изјавила је да у 2025. години неће доћи до повећања пореских оптерећења, укључујући..