У свету нема државе (са неколико изузетака) без јавног дуга. Највећи дужници у свету су и најмоћнији у економском погледу. На пример, САД дугују инвеститорима из целог света неколико трилиона долара. То међутим никога не брини – нити власт у Вашингтону, нити банке, нити финансијске и инвестиционе компаније, које се утркују да купују америчке хартије од вредности. А инвестирају у америчку економију из једноставног разлога да одлично знају колико моћна је она и да ће тешко доћи неки нови „црни уторак“ када ће САД изјавити да не могу да измирују своја задужења те да банкротирају. Баш супротно суседној Грчкој чији дуг износи више од 160% БДП-а и скоро да нема шансе дабуде плаћен у догледној будућности.
Јавни друг је економски појам који многи не разумеју,али стручњаци провиде у његовом износу много и различитих ствари. На пример,где је отишао и како је потрошен позајмљени новац.
А о чему сведоче задужења Бугарске?
Тренутно она износе 13,7 милијарди евра. Само прошле године је забележен веома забрињавајући и брзи раст за преко 2 милијарде евра.Највише новца, скоро читав нови дуг, искоришћено је за плаћање одштета депонентима банкротирале из политичких и економских разлога четврте по величине домаће Корпоративне трговинске банке. Много средстава уложено је у изградњу малих деоница аутопутева. И поред мизерних плата и понизних пензија, социјални сектор није ни окусио финансијску торту тако да је на крају крајева испало да уместо дефицита, Бугарска реализује буџетски вишак. Није случајно и то да је једна од најугледнијих међународних компанија које пружају услуге израде извештаја о бонитету и давању кредитног рејтинга „Кофас“ (COFACE)повећала своју оцену за Бугарску те је тако свима који би евентуално желели да купе бугарске дужничке хартије од вредности постало јасно да је ризик прихватљив. То је још један доказ чињенице да је у погледу дугова према БДП-у Бугарска трећа међу европским државама, после исто толико не баш богате Естоније и охолог Луксембурга. Однос дуга према БДП-у код нас износи 28,7% што је изузетно добро постигнуће и један од основних адута пред могућим кандидатима за наше вредносне папире. Ваља, међутим, прецизирати да ове године Закон забрањује подизање нових зајмова у иностранству. Наше су потребе незнатне и у случају неопходности државне обвезнице ће се продавати само домаћим инвеститорима. То очигледно има везу са нагомиланим фискалним резервама од 6,5 милијарди евра и буџетским вишком од 750 милиона евра у 2016. години.
Међутим, у погледу буџета и државних дугова треба рећи још нешто. Овог пролећа ће се одржати превремени парламентарни избори. Претходна социолошка испитивања сведоче о релативном паритету у прогнозираним резултатима две основне политичке снаге – то су Бугарска социјалистичка партија и партија Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ).Ако социјалисти скину ГЕРБ с власти, нећемо се изненадити ако дође до одрешивања државне кесе за спровођење издашнијих социјалних мера и ублажавање рестрикција трошења државних пара. То ће очигледно утицати и на спољну и унутрашњу задуженост, и на фискалне резерве, и на буџетски вишак. Било како било, сви стручњаци и посматрачи прогнозирају успоравање раста БДП-а у овој години.
Шта ће се реално десити, нико не зна, али су нам више него икада потребни обазривост и умереност.
Превод: Александра Ливен
Вицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..
Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%. Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..
Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..