2017. се навршава 28 година од пада комунистичког режима у Источној Европи. Режим, чији злочини и репресалије још увек нису у потпуности расветљени. 28 година Бугарска није изашла из зачараног круга своје тоталитарне прошлости која је вуче назад. А сваки покушај промене наилази на категоричан отпор статус квоа. 

Дан када одајемо пошту жртвама комунизма – 1. фебруар, повод је да разговарамо с новинарем Христом Христовим који је последњих 6 година свог живота посветио борби да изнесе на видело истину о комунистичкој прошлости. Његове странице на Интернету http://desebg.com (према скраћеници ДС за „Държавна сигурност“ – у преводу: служба Државне безбедности) и http://pametbg.com (памћење) су једна жива енциклопедија коју треба да прочита свако који жели да сазна незгодне истине о комунизму. Стварност онаква каква је била под маском привидног савршенства.

Који су проблеми наше садашњице?

- Данас Бугарском управљају олигарси, политика је постала бизнис, а бизнис – политика и ми смо умањена копија оног што видимо у Русији. Треба да се односимо критички према себи, јер очигледно нисмо у довољној мери добро организовано грађанско друштво, нити пак активно. Пропуштени су кључни моменти за спровођење процеса декомунизације и за никога није тајна да су у Бугарској ти процеси прекинути, изузев чина отварања тајних досијеа. То је међутим започело са кашњењем од 16 година, тако да су агентурна мрежа и људи који су је контролисали имали довољно времена да обаве свој посао. 

Према Христу Христову не можемо да истерамо авет прошлости све док не буду завршени започети и у неком тренутку блокирани процеси везани за декомунизацију. Многе полуистине или чисте лажи које представљају само позитиве комунизма „хране“ наде људи да ће се то доба поново вратити. Авет комунизма опет подсећа на себе, заваравајући људе неизводљивим, али лепим обећањима.

Да чујемо истину о комунистичком режиму већ у школи важан је део слагалице коју треба да саставимо како бисмо наставили напред. Новинар је изразио и своје жаљење због чињенице да претходна влада није нашла снагу и вољу да реши питање с изучавањем комунизма у часовима историје. 

Тешко је одредити највеће кривице и злочине комунистичког режима, али ипак: 

- Можда су логори и Чернобиљска катастрофа најтежи злочини, каже Христо Христов, јер су логори стварани према совјетском моделу, а о нуклеарној несрећи која се догодила 1986. нико није ни обавестио људе и док су храна и вода комунистичке елите стизале из Аустрије, у затвореним контејнерима, Бугари су 1. маја манифестирали испод отровног чернобиљског облака, чије ћемо штетне последице осећати још бар 10 година. 

Одлуком Министарског савета од 2011. године 1. фебруар је проглашен Даном захвалности и одавања поште жртвама комунизма. И тај датум није изабран случајно, јер је управо 1. фебруара пре 72 године Народни суд изрекао смртну казну тројици регената – кнезу Кирилу Преславском, професору Богдану Филову и генералу Николи Михову. На смрт је осуђено још 22 министра, 67 посланика у 24. сазиву Народног собрања, 47 генерала и високих официра и 8 царских саветника. У склопу 135 поступака Народни суд је издао укупно 9.550 пресуда. Смртну казну добило је 2.730 особа, а 305 је осуђено на доживотни затвор. Број убијених пре суда није ни познат. У корист државе одузета је огромна имовина, а породице осуђених су присилно пресељаване у различите крајеве земље. 

Морамо памтити своју прошлост и извлачити поуке, јер нација која не зна своју историју осуђена је да је понови. А у нашој има превише и исувише опасних грешака да бисмо их поново допустили.