„Мој дом је тамо где је моја библиотека.“ То су речи једног космополите у светској историји Еразма Ротердамског. Због тежње знању он је одбио да га одређују према националности и сматрао да му је матерњи језик – латински.

Магичне силе књига које моделирају људску мисао и помажу у доношењу пресудних животних решења свесни су и многи наши савременици који издвајају сваки слободан минут за општење с лепом књижевношћу. Видимо их у метроу, на клупи у парку, у кафићу, али их је свакако најлакше открити у библиотеци. Пријатељи књига су посебно, елитистичко друштво, обично успешни у некој професији, са широким погледом на свет. За већину њих читање је бекство од свакодневних невоља, а њихова омиљена дела су она у којима на неки начин откривају себе.

Лепа књига је увек модерна – тврде из екипе Софијске библиотеке, која је по другу годину била домаћин церемоније додељивања одликовања „Читалац године. У иницијативу се укључило 27 регионалних библиотека. Свака од њих номиновала је свог читаоца који је у 2016. прочитао највише књига. Основна идеја кампање коју је инспирисала европосланица Марија Габриел, јесте да подстакне читање међу припадницима свих старосних група. А награда је посета Европском парламенту у Бриселу. Заједно са њима ће путовати и читаоци 2015. г., јер је њихова посета одложена после стравичних атентата у главном граду Белгије.

„Ове године организатори националне кампање су одлучили да не одређују само једног читаоца године, већ да свима доделе почасне награде јер су им резултати веома блиски – већина њих је за годину дана узело и прочитало више од 200 књига“, објашњава директор Софијске библиотеке Јулија Цинзова.

„Сви они заслужују наш поздрав и награде. Највише књига има читалац године Софијске библиотеке – 231 за 365 дана. Читаоци попут њега су људи који у сваком слободном тренутку посежу за књигом. И не само што читају, већ су и лобисти читања. Ја знам да такви људи обично имају више пријатеља и познаника који ускоро такође постају наши читаоци. Због тога број наших претплатника је у сталном порасту и достигао 41 хиљаду. Само у првих десет дана 2017. г. читаоци су позајмили више од 10 хиљада књига и то је јасан знак да библиотека постаје све популарнија и посећенија институција.“

Екатерина Шулц је „Читалац године“ Варне за 2016. г. Она има само 17 година, ученица је Математичке гимназије града. Читање је заволела после 5-6 разреда основне школе, јер се тада нашла у окружењу људи који обожавају књиге и који су код ње провоцирали жеђ за читањем. Каже да укус за књиге еволуира током времена – на почетку је преферисала фантастику, а сада одаје предност светској класици.

„Волим читање, каже Екатерина Шулц. – Често свраћам у школску библиотеку, она је лепа и по мени добар је пример здраве везе између библиотеке као институција и читалаца. Тамо ради само један библиотекар, али када се купују књиге сва школа прикупља новац, приређујемо добротворне базаре, продајемо колаче које сами спремамо и купујемо књиге за библиотеку. Тако сами бирамо и наслове и то је диван пример уређења једне библиотеке тако да су и читаоци задовољни.“

„За мене то је одлична награда. Читање је радост и мађија и лепо је када те одликују за ствари које у принципу волиш да радиш“, каже друга добитница награде. То је Калојана Славова која је чест гост Софијске библиотеке и не само што воли да чита, него и преко Интернета препоручује осталима да то раде:

„Волим лепу књижевност и све књиге које ме на неки начин инспиришу. Волим књиге савремених аутора попут Џонатана Франзена. Волим и књиге о животу, о људима, о сложеним људским односима, о препрекама које је човечанство савладало на свом путу. Често откривамо себе у књигама, које читамо, видимо како су поступали људи попут нас у сличним ситуацијама. Да откривам богат језик и речи аутора за мене је заиста радостан чин. Читање је уживање чула. Оно се претвара у потребу и, као што кажу неки аутори, „дозвољена је дрога“ које се цео живот не можеш решити.“