Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Викториja Василенко: „Завршeна jедна за мене изузетно успешна година“

Фотографија: лична архива

Научила сам се да будем сама, научила сам се да радим у изолацији и да се осећам добро“ - тако Викторија Василенко одређује оно највредније што јој је поклонила 2016. година. Млада пијанисткиња је у протеклој години наставила своју обуку на угледном колеџу, освојила је престижну награду, начинила снимке за БНР, приредила концерте код нас и у свету. Она је своје образовање стекла код еминентних педагога у Бугарској и Шпанији, а увек је уживала и у солидној подршци своје породице – познатих пијаниста и педагога Асје и Александра Василенко. А недавно је својим бројним одликовањима са међународних конкурса Викторија додала још једно – прву награду у Букурешту на конкурсу по имену истакнутог румунског композитора, виолинисте, педагога, пијанисте и диригента Жоржа Енескуа. Њен блистави наступ тамо отвара Викторији нова врата.

- Конкурс „Жорж Енеску“ се одржава у „Атенеуму“ – прелепој дворани у Букурешту са дивном акустиком и атмосфером, прича Викторија. Тамо се сваке године одржава и фестивал „Енеску“, а истоимени конкурс приређује се једном у две године. Као што је познато то је једно од најпрестижнијих музичких такмичења у свету. Последње издање било је за клавир, виолончело, виолину и композицију. Угледни жири је оцењивао наше интерпретације, а конкуренција је заиста била велика. Конкурс има четири рунде, при чему после сваке испада половина кандидата. Када је започео нас је било 35, а ја сам била једина жена која је ушла у полуфинале. То је и највећи међународни успех у мојој досадашњој биографији. После ње ми предстоји много лепих догађаја – бројни концерти и различити ангажмани. Поред прве награде сам освојила и специјалну награду оркестра и диригента Џона Акселрода захваљујући којој ћу приредити неколико концерата с Краљевским оркестром Севиље.

Од 2016. г. Викторија Василенко учи у Белгији. Ево више појединости:

- У Ватерлоу се налази музички колеџ који носи име краљице Елизабете где су ме примили у мају 2016. г. Та установа пружа одличне услове за припрему. Чак могу рећи да је то нека врста посебне музичке агенције, јер руководство колеџа стално приређује концерте својих пулена у Белгији, Немачкој, Француској. За мене је то нешто сасвим ново и узбудљиво. Иначе, током 2016. сам имала прилику да упознам занимљиве личности, радила сам са великим педагозима. Мислим да сам се променила као човек и као музичар. Највреднија лекција је била та да треба да се брзо прилагођавам свакој ситуацији. Научила сам се да будем сама, да радим „у изолацији“. Пре или касније свако то доживљава - да ради сам, да развија самооцену и да схвати шта жели да постигне у музици. То је за мене заиста био велики изазов. Надам се да сам научила своју лекцију.

После победе у Румунији Викторија је учествовала на међународном фестивалу Лауреатски дани по имену велике оперске певачице Катје Попове у њеном родном граду Плевену, где је извела Концерт за клавир и оркестар у D-молу Баха са Камерним ансамблом „Софијски солисти“ под управом Пламена Џурова.

Превод: Александра Ливен



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

„Вага“

Четрдесет друга песма у оквиру пројекта „Певајући уметници“ носи назив „Вага“, а изводи је Атанас Пенев, који је познат као фронтмен групе Б.Т.Р. Музику на стихове песника Калина Донкова написао је Момчил Колев. Аранжман је дело Калојана Колева, док су..

објављено 3.1.25. 10.15

"Виолински кључ" откључава сећања на очински дом

Песма "Виолински кључ" доноси топлину и носталгију кроз стихове које је поетеса Џина Дундова написала током посете Тетевенском Балкану. Текст, посвећен композитору Димитру Гетову, који је аутор аранжмана, одликује се дубоком емоцијом и лирским описима..

објављено 2.1.25. 11.20

„Поклони осмех“

Последњег децембрског дана од године која је на измаку опраштамо се са осмехом – најискренијим, дечјим. „Поклони осмех“ је прва песма написана за деветогодишњу певачицу Сијану Славчеву, са музиком Хајгашода Агасјана и аранжманом Светослава Лобошког...

објављено 31.12.24. 10.15