Финансијски систем Бугарске је веома специфичан а други попут њега у ЕУ не постоји.У нашој земљи је на снази валутни одбор који знатно ограничава овлашћења БНБ и намеће строгу финансијску дисциплину. Али у случају најбитније је то што национална валута лев има фиксни курс према евру - приближно 2 лева:1 евро. Тако да са ове тачке гледишта уопште нема значаја којом се валутом плаћа и у којој су валути изражене цене. Практично, није баш тако јер ни у једној нормалној бугарској продавници не би пристали на плаћање робе евром или неком другом страном валутом. Плаћа се само у левима! Али у пословним односима је ситуација нешто другачија – свако има право да одабере префериранију валуту – евро или лев.
Пре десет година, када је Бугарска приступила ЕУ, она је прихватила одредбу у Уговору о приступању сагласно којој се обавезује да уведе евро као националну валуту по испуњењу одређених критеријума и услова. Ово се до сада није десило а према министру финансија у оставци Владиславу Горанову током ових 10 година ми смо прешли тек 20% пута до еврозоне. С друге стране, према БНБ, она ће у току годину дана решити све нерешене банкарске проблеме који су до сада кочили наш улазак у зону евра. У ствари, највећи адут бугарских власти у њиховим не баш активним напорима да убеде земље еврозоне да нам дозволе да им се придружимо јесте финансијска стабилност. Девизне резерве Бугарске износе за 60% више од законом прописаног минимума и достижу 24 милијарде евра. Бугарска влада је, за разлику од многих других влада земаља чланица еврозоне, остварила буџетски суфицит а о дефициту не може бити ни речи. Критеријуми из Мастрихта за увођење евра, чије је поштовање обавезан услов /што је међутим, у пракси редак случај/, одавно су испуњени.
И ту откривамо многе сличности са случајем "Шенген". По мишљењу свих земаља потписница Шенгенског споразума, Бугарска је испунила све прописане услове. Одговара свим прописаним правилима, али не одговара укусу неких западноевропских лидера и за сада они не дају никакве позитивне знаке да је могуће да најзад и Бугарска буде примљена у Шенген. Паралела са евром је очита – на папиру је све „ОК“, али се практично сви они од којих зависи нешто у еврозони праве као да немају ништа с тим и тренутно имају пуно важнијег посла.
Све је ово понизно за Бугарску јер је сасвим јасно да јој се у ЕУ одређује другостепено место. Један од главних стубова уједињене Европе приликом њеног стварања била је солидарност. Данас се ова реч све ређе и ређе чује.
Међутим, није чудно да дешавања у ЕУ и њихова динамика једног дана доведу до тога да Бугарска сама утврди да је за њу било боље да остане ван Шенгена и ван еврозоне.
Превод: Албена Џерманова
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом Дана металурга у Софији, организованој под његовим покровитељством. Према његовим речима, управо ту..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..