Финансијски систем Бугарске је веома специфичан а други попут њега у ЕУ не постоји.У нашој земљи је на снази валутни одбор који знатно ограничава овлашћења БНБ и намеће строгу финансијску дисциплину. Али у случају најбитније је то што национална валута лев има фиксни курс према евру - приближно 2 лева:1 евро. Тако да са ове тачке гледишта уопште нема значаја којом се валутом плаћа и у којој су валути изражене цене. Практично, није баш тако јер ни у једној нормалној бугарској продавници не би пристали на плаћање робе евром или неком другом страном валутом. Плаћа се само у левима! Али у пословним односима је ситуација нешто другачија – свако има право да одабере префериранију валуту – евро или лев.
Пре десет година, када је Бугарска приступила ЕУ, она је прихватила одредбу у Уговору о приступању сагласно којој се обавезује да уведе евро као националну валуту по испуњењу одређених критеријума и услова. Ово се до сада није десило а према министру финансија у оставци Владиславу Горанову током ових 10 година ми смо прешли тек 20% пута до еврозоне. С друге стране, према БНБ, она ће у току годину дана решити све нерешене банкарске проблеме који су до сада кочили наш улазак у зону евра. У ствари, највећи адут бугарских власти у њиховим не баш активним напорима да убеде земље еврозоне да нам дозволе да им се придружимо јесте финансијска стабилност. Девизне резерве Бугарске износе за 60% више од законом прописаног минимума и достижу 24 милијарде евра. Бугарска влада је, за разлику од многих других влада земаља чланица еврозоне, остварила буџетски суфицит а о дефициту не може бити ни речи. Критеријуми из Мастрихта за увођење евра, чије је поштовање обавезан услов /што је међутим, у пракси редак случај/, одавно су испуњени.
И ту откривамо многе сличности са случајем "Шенген". По мишљењу свих земаља потписница Шенгенског споразума, Бугарска је испунила све прописане услове. Одговара свим прописаним правилима, али не одговара укусу неких западноевропских лидера и за сада они не дају никакве позитивне знаке да је могуће да најзад и Бугарска буде примљена у Шенген. Паралела са евром је очита – на папиру је све „ОК“, али се практично сви они од којих зависи нешто у еврозони праве као да немају ништа с тим и тренутно имају пуно важнијег посла.
Све је ово понизно за Бугарску јер је сасвим јасно да јој се у ЕУ одређује другостепено место. Један од главних стубова уједињене Европе приликом њеног стварања била је солидарност. Данас се ова реч све ређе и ређе чује.
Међутим, није чудно да дешавања у ЕУ и њихова динамика једног дана доведу до тога да Бугарска сама утврди да је за њу било боље да остане ван Шенгена и ван еврозоне.
Превод: Албена Џерманова
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово показују подаци Националног завода за статистику (НСИ). Највише зараде остварују запослени у сектору..
Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је видљиво у нашим морским летовалиштима и бањским центрима – закључак је најновије анализе Института за..
Потпредседница владе и министарка финансија Људмила Петкова изјавила је да у 2025. години неће доћи до повећања пореских оптерећења, укључујући доприносе, корпоративне порезе и порезе на доходак физичких лица. Према њеним речима, буџет за 2025. годину..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..