Пошто је у септембру Међународни монетарни фонд (ММФ) повећао своју прогнозу о економском расту у Бугарској у 2016. г. на 3%, сада је исто урадила и Светска банка, чији оптимизам чак надмашује онај Фонда, јер она очекује раст БДП-а од 3,5%. Премијер у оставци Бојко Борисов искрено се обрадовао добрим вестима и у социјалним мрежама наговестио да његова влада има немали допринос за те одличне показатеље. Да ли је то тако или су тржишни економски циклус и конјунктура привреде достигли свој врхунац, није баш важно. А и уопште не смемо постављати питање тако, јер исто као што економски циклус утиче на политику, тако и политика делује на економска достигнућа. Није случајно да је за то смишљена и цела једна наука – политичка економија.

Важно је подвући да су те импресивне бројке практично остварене без финансијских инјекција Европске уније која још није ни започела да реализује своје финансијске програме за 2014-2020. и Бугарска за сада није добила нека значајна средства у облику субвенција из различитих кохезионих програма. Осим тога и међународна бизнис клима није била нарочито повољна за бугарске произвођаче и извознике, тако да, на крају крајева, позитивни економски резултати су у највећој мери плод унутарполитичких и пословних услова и добре националне потрошње. Она је била толико активна да су прикупљени приходи – и то углавном од ПДВ-а – формирали буџетски вишак од преко 750 милиона евра, што је пре изузетак на позадини скоро свих европских земаља које улажу невероватне напоре како би држале под контролом јавне трошкове и како не би прекорачиле свето и челично европско правило о буџетском дефициту од максимум 3%.

Заједно са ревидираним подацима за 2016. г. Светска банка је обелоданила и своје прогнозе за ову годину. Оне нису баш сјајне, али опет буде завист низа западно- и централноевропских држава. Очекује се да се ове године БДП Бугарске повећа за 2,9%, што ставља Бугарску на прво место у групи у коју ју је разврстала Банка.

Сви ти показатељи, индекси и прогнозе имају исувише реалне димензије како за државу, тако и за поједине грађане. Бугари никада нису задовољни и једна су од најнесрећнијих нација света према различитим међународним истраживањима. Осим тога, они су и најсиромашнији грађани Европске уније са најгорим квалитетом живота. Нека утеха у том погледу је чињеница да на дну бизнис тунела ипак видимо неку светлост. Продуктивност рада у свим индустријским секторима расте, иако је и даље отприлике 10-струко нижа од оне европских одликаша. Због тога и дохоци Бугара стално иду узлазним путем – за око 10% годишње. Стога је и логично да су мотори раста управо унутрашња потрошња и у некој мери извоз.

До сада конзервативна влада премијера Борисова је примењивала политику строгих економија и није се осудила да донесе неке озбиљније мере у циљу повећања доходака запослених у јавном сектору и пензионера. Тренутно ова влада је у оставци и у пролеће нас очекују ванредни парламентарни избори. Ако после успеха њеног кандидата на председничким изборима левица добије већину и на парламентарним, државна кеса ће бити одрешена и финансирање социјалних проблема ће постати много значајније и издашније. Тим пре да се за такву политику увек нађе новац. Више од 7 милијарди евра једноставно чека у државној резерви као допунска гарантија у случају било каквих унутрашњих или међународних потреса. На већу пажњу према социјално угроженим, старијим, болесним, необразованим и онима који живе у најзаосталијим северозападним рејонима земље позивају и из ММФ, и из Светске банке. Они то не раде из саучешћа и милосрђа, већ је за њих дебаланс опасан и прети економском расту и политичкој стабилности.