11. јануара Бугарска ефектна берза је наградила најактивније овлашћене инвестиционе посреднике, који су остварили најбоље резултате у 2016. Ова својеврсна ранг листа објављује се по 16. пут – она даје оцену рада за педесетак инвестиционих посредника у земљи. Догађај није побудио велико интересовање код широке публике исто као што и ефектна берза и послови који се склапају на њој нису занимљиви за обичне Бугаре што због одсуства знања и културе у тој области, што због одсуства капитала који би могли улагати. Награђивање је привукло пажњу уских професионалних кругова брокера и 350 јавних  друштава чије се хартије од вредности тргују на берзи. Управо на дан уручивања награда њујоршка агенција Bloomberg је домаће тржиште капитала рангирала на 10. месту по степену рентабилности.

Бугарска ефектна берза је веома мала финансијска структура која је заживела 1991. г., а њена тржишна капитализација достигла је данас око 4 милијарде евра. Ако је судити по статистичким подацима о њеном раду, преостаје јој дуг пут док постане упоредива са ефектним берзама у средње развијеним европским државама. Годишње се на домаћем финансијском тржишту склопи мање од 100 .000 послова укупне вредности око 200 млн евра, што је стварно занемарив износ кад су у питању берзе и инвестиције. Разлога томе је више. Са тачке гледишта законодавства и финансијске регулативе све изгледа добро – усвојена су правила поштености, отворености и транспарентности, чију примену надгледа Комисија за финансијски надзор. Она надзире не само берзанске операције, него и рад инвестиционих посредника у односима са појединим клијентима. Досада нису регистроване неке значајније повреде правила берзанске трговине.

Други проблем који Бугарску ефектну берзу чини финансијском структуром без неког већег значаја за домаћу привреду је њена ниска ликвидност. То значи да је тражња вредносних папира слаба и да емитенти нису веома склони да стављају у промет деонице из својих инвестиционих портфеља. Да и не говоримо о малобројним случајевима када се деонице нуде на примарном тржишту са циљем да нека компанија прикупи већи капитал за своје финансирање. А то је тако јер такав капитал заправо и не постоји, финансијски ресурси државе, компанија и грађана су веома ограничени, па они нису у стању да учествују на берзи, а и правила која важе на Бугарској ефектној берзи мало ко је у стању да поштује.

Управо у томе је улога инвестиционих посредника – они су ти који треба да привлаче инвеститоре, да убеде своје клијенте да изађу на берзу, да понуде атрактивније услове за управљање капиталом који им је поверен. И поред свега тога берза остаје велика загонетка за већину Бугара, мала и средња предузећа. Што се великих компанија које послују у земљи тиче, већина њих су у страном власништву и ако им затреба капитал, оне га траже на другим много активнијим и атрактивним берзама на Западу.

Стручњаци који раде на Бугарској ефектној берзи одавно су свесни да постоји низ објективних узрока због којих она не послује као слободно тржиште хартија од вредности и капитала. Зато је учињено неколико покушаја да се она споји, збратими или да једноставно буде купљена од стране неке од већих европских берзи.

Чињеница што берзански индекс SOFIX и његове осцилације не привлаче пажњу озбиљних медија наговештава да Бугарска ефектна берза коју је пре 25 година основала група ентузијаста неће стићи далеко уколико настави да послује на исти начин. Тим више што и финансијски резултати берзе нису охрабрујући – она бележи минималан профит који једва покрива трошкове њеног функционисања. Без обзира на све то они који су добили награде за свој рад у протеклој години заслужују сваку похвалу!