Делови олука, стара столица, старе филмске траке, пластично слово С отпало са натписа „Софија“ и други грађевински материјали су изложени на једној нестандардној изложби коју можете видети у централном фоајеу Националног дворца културе у Софији. Сви ти артефакти који су приказани на тој нетрадиционалној поставци уређеној око статуе „Препород,“ дела вајара Димитра Бојкова, показују на најбољи могући начин радове и уложена досад средства у припрему Дворца културе за предстојеће Председавање Бугарске Саветом Европске уније у 2018. години.
Инсталација је део кампање „НДК преображај“ и указује на реалну промену коју је та зграда институција доживела у последње две године.
„Поставку чини 19 различитих објеката чији је циљ да покажу транспарентност свих активности приликом коришћења средстава у Националном дворцу културе. Ту имамо грађевинске материјале који су већ изгубили своју функцију, оштећени су или дотрајали, дакле, то је отпад који ће бити избачен. Користили су их при обнови неких ствари у згради – електричне инсталације, столица у позоришту „Крикор Азарјан“ и биоскопу „Љумиер.“
Испод сваког паноа налази се информациона табла која нам открива како и где су преусмерене европске субвенције коришћене за преуређење одређеног објекта,“ рекла је сликар и сценограф Деница Аргирополус која је са младим вајаром Георгијем Георгијевим – Жожо креирала облик под којим је представљен садржај везан за коришћење државних и европских средстава.
Национални културни центар који је свечано отворен 31. марта 1981. године током година је постао један од највећих конгресних центара у југоисточној Европи. Национални дворац културе ће бити главно место на којем ће се одржавати активности из званичног програма првог бугарског Председавања Саветом ЕУ које ће наша земља преузети 1. јануара 2018. године, а трајаће шест месеци.
„Ремонтни радови у Националном дворцу културе су почели пре годину и по дана и било нам је некако логично да кроз уметност покажемо то што смо досад урадили,“ рекао је директор Дворца Мирослав Боршош на отварању инсталације и додао да су сви ремонтни радови били подређени једној јасној концепцији – схватању да као домаћини толико битног догађаја и толико великог форума ми морамо бити адекватни по садржају и функционалности. Мирослав Боршош је издвојио и три важне просторије које је Национални дворац културе преуредио у последње две године и које ће бити од кључног значаја за културни програм за време нашег председавања.
„Прва од њих је Друга сала која је названа по имену једног од најпознатијих бугарских редитеља Крикора Азарјана. Она је била напуштена упркос занимљивој амфитеатралности и одличној акустици. Данас је она у потпуности обновљена, у току су закључни радови тако да ћете ускоро имати прилику да видите једну салу на европском нивоу. „ДНК“ је просторија коју смо затекли као запуштену дискотеку. Тренутно је претворена у омладински центар за савремени плес и перформанс који посећују млади људи који не праве компромисе са уметношћу. Ако европска култура има нешто чему последњих година посвећује посебну пажњу то су свакако савремени облици уметности. О књижевном клубу „Перото“ нећу пуно причати јер је он веома брзо успео да постане место за квалитетну књижевност и пре свега дом за људе који воле и стварају књижевност. Те три просторије су у потпуности спремне за културни програм који је од великог значаја за председавање Бугарске,“ рекао је г. Боршош.
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваУ ивајловградском селу Хухла 26. пут заредом одржава се културни фестивал „Мистерије Хухле-2024“. До 23. септембра три етничке групе – Бугари, Грци и Турци окупљају се на тргу у Ивајловграду под мотом „Људскост без граница“. Инспиратор и организатор..
Бугарска култура и домаћа традиција, које су донедавно остатку света деловале егзотично, постепено постају део светске културе 21. века. Ауторски ручно рађени производи, у којима се преплиће наша национална традиција са елементима..
У Варни почиње 42. Фестивал бугарског играног филма „Златна ружа.“ У такмичарском програму представиће се 15 дугометражних и 20 кратких филмова и 5 серија. Фестивал ће свечано бити отворен вечерас пројекцијом филма „Човек који више није могао да..
„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне..