У Националном историјском музеју је отворена изложба под насловом „Претворено створено.“ На њој посетиоци могу видети најлепше примерке веза, одеће и накита израђеног у Бугарској. Некадашње шарене и лепе ношње из различитих делова земље представљене су у умањеном облику на луткама. Ево шта нам је у интервјуу за Радио Бугарска испричала Антоанета Иванова, кустос музеја:
„Везови се најчешће могу видети на кецељама, хаљинама и кошуљама. Има их и на појасевима. Традиционални костими представљени на изложби су умањене копије одеће коју је израдила Антонија Велева 80-их година прошлог века. Код нас је она радила као рестауратор, дакле, бавила се овом врстом рада. За костиме је црпела идеје из путописа Феликса Каница, чувеног путешественика, етнографа, историчара и географа. Као инспирација су му послужила и платна великог сликара Ивана Мрквичке. Неке детаље и податке о традиционалној одећи Бугарке нашла је у радовима Марије Велеве, једног од водећих етнографа који су радили у тој области. На изложби су приказане ношње са кецељама, хаљине и саја ношње (карактеристичне за шопски крај), а исто тако и традиционална одећа коју су некада носили у Плевенском, Софијском, Старозагорском крају, на североистоку Бугарске, Родопском крају, у Банском и другим деловима земље. У сваком излогу имамо лутке одевене у копије некадашњих ношњи, изложили смо и оригиналне везове.“
По први пут посетиоци могу да виде реконструкцију тзв. сокаеног забрађивања. Сокај је врста накита за главу који су некада носиле удате жене у Габрову, Трјавни, Великом Трнову, Севлијеву, Килифареву и њиховим околинама. Накит који је налик дијадему чине дрвена подлога и бела марама која је богато украшена везом. И још: ту је и накит познат под називом кржилото са металним украсом, најчешће су то мале кованице. Према неким истраживачима, сокаено забрађивање корене вуче из племићко-владарских ношњи из доба Другог бугарског царства. Реч је о накиту који свекрва даје млади, дакле, он симболизује континуитет између старе мајке и младе жене која улази у тај дом. Што је фамилија младожење имућнија, то ће већи бити и накит који се ставља приликом забрађивања.
„Девојачко забрађивање је такође лепо, али није толико шарено и богато колико је, рецимо, оно кад је жена удата. Друго што посетиоци могу видети на изложби јесте вез на кецељама – то су обично везови карактеристични за кецеље. Поред тога, имамо и везове које се користе углавном за кошуље, предео око груди и рукава, а исто тако и за хаљине.“
Наравно, празничне ношње су биле богатије украшене везовима и орнаментима, а девојке су облачиле хаљине и кошуље које су саме извезле и хватале се у коло…
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваПрича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...