Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Богојављење и Сабор светог Јована Крститеља

БНР Новини
Фотографија: архива

После Рождества Христовог, Сабора Пресвете Богородице, Стевањдана и дана Светог Василија Великог, Богојављење и Сабор светог Јована Крститеља су најзначајнији црквени зимски празници у Бугарској. На духовном плану они прелазе материјалне оквире како би отворили нашу свест за истинске вредности људског постојања – Љубав и Спасење. Ти благдани посвећени су Исусовом крштењу у Јордану и прослави Његовог Крститеља – светог пророка и претече Јована.


Уочи Богојављења и на сам празник се освештава вода потапањем крста који је симбол победе Исуса над смрћу. Свештеници врше тај чин у центру православног храма читајући посебну молитву. За време службе симболично се освештава и сва вода на Земљи. У Бугарској се, после свечане литургије, на тргу испред Светог Синода освештавају и ратне заставе војске. Та традиција потиче из доба владавине цара Симеона Великог, када су пре битке код Анхијала 917. године бугарске заставе и ратници благословљени богојављенском водом. Том се водом прогања душевна и телесна нечистота, те због тога сви верници је носе кући да би је користили током целе године када им душа и тело страдају.

Сведочанства о освештавању воде постоје из дубоке древности. Већ почетком II века Свети Августин говори о томе како се она употребљава за здравље и исцељење. Због тога и молитве које свештеници данас читају, осим благослова садрже и позив Светом Духу да је освети. Стога је важно да верујемо у тај свети чин, важни су и љубав и оданост којим се он изводи. Јер је та љубав сам Бог, а преко ње спознајемо и тајну Светог Тројства.


На Богојављење, после свечане литургије, свештеник води вернике до оближње реке или језера да и над њима изврши обред освећења. Он баца крст а млади и храбри мушкарци пливањем у хладној води се надмећу за њега. Стари људи кажу да ако је време јасно и крст замрзне у води, година ће бити благодатна и плодна.

У Калоферу пак се традиционално на Богојављење у леденим водама реке Тунџа игра чувено широм Бугарске мушко коло. Певајући песму „Заволела Василка двојицу“ мушкарци се хватају у лагано коло да би били здрави и чили током целе године. Интересовање за тај обичај расте из године у годину и Калофер већ тешко прима све који желе да властитим очима виде ту чудну игру.


По речима председника општине Румена Стојанова „вековни ритуал одговара захтевима да буде уврштен на УНЕСКО-ову листу нематеријалне културне баштине“.

Ритуално купање се наставља и наредног дана када Бугарска православна црква слави успомену на Светог Јована Крститеља који је познат и као Претеча, јер је припремао људе за долазак Спаситеља. У бугарској народној традицији на Ивањдан момци шкропе светом богојављенском водом девојке, младе и мале девојчице да би их очистили после краја „некрштених дана“ од Игњатијевдана до Богојављења. И тако пречишћени и пуни наде сви очекују боља времена и остварење снова.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Археолози у Перперикону открили кварт из XIII-XIV века који подсећа на село Хобита

На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..

објављено 8.10.24. 18.09

Бугари у северној Италији промовишу бугарску историју и допринос породице Славејкови

У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..

објављено 8.10.24. 12.05
Фотографија: Национални природњачки музеј при БАН

Више од 30 животињских фосила из доба диносауруса прикупили научници у околини Трна

Како је изгледао животињски свет на подручју данашњег града Трна пре више од 80 милиона година – на ово питање покушавају да одговоре палеонтолози из Националног природњачког музеја при БАН. Као резултат летње експедиције, коју научници спроводе..

објављено 6.10.24. 09.25