Аналитичари, власт, медији и међународне финансијске и економске организације стално тврде да је за Бугарску 2016. била врхунска година с невиђеним економским достигнућима и показатељима. То се односи како на макроекономске, тако и на микроекономске индикаторе на нивоу појединих предузећа. И приватни бизнис, и јавни сектор као да су задовољни резултатима, тим пре што сви сматрају да се та достигнућа неће поновити у овој години и она ће бити скромнија у економском погледу.

2016. у државну благајну се улило више од 17 милијарди евра или за 3% више од прогнозираних износа. 16 милијарди евра је истрошено. На крају крајева, регистрован је озбиљан вишак од око 1,6% бруто домаћег производа.

Да ли је то добро и како ће се искористити та неистрошена јавна средства?

На први поглед вишак је позитивна ствар и сведочанство да је управљање добро обавило свој посао у сфери прикупљања пореза, наплаћивања доприноса за пензијско осигурање, царина и разноразних такси. И то је стварно тако – порески приходи су забележили раст за око милијарду и 200 милиона евра. Ништа мање важно, нарочито за једну конзервативну владу каква је та партије ГЕРБ, није ни то да троши толико колико има и да се не упушта у разноразне социјалистичко-социјалне луксузе и погодности. Овде је и поред идеолошких догми слика противречнија. У протеклој години друга влада премијера у оставци Бојка Борисова била је заиста релативно штедљивија, али ју је непријатно изненадио један непредвиђени, мада и не толико неочекивани догађај, који јој је мало помрсио рачуне. Реч је о казни од 600 милиона евра коју је осуђена да плати за тренутно непотребна два атомска реактора за имагинарну другу нуклеарну електрану „Белене“. Томе треба додати још 500 милиона евра која је са нешто спорним аргументима и у задњем тренутку влада издвојила за енергетску санацију стамбених зграда у којима у приватним становима живи на стотине хиљада Бугара. Спорни аргументи, јер крајњи либерали оптужују власт да тако бесплатно повећава цену дотичних станова реновирајући их.

Да не би било тих изненађујућих плаћања, државни буџет би остварио још већи вишак. Питање је да ли је он потребан и како би евентуално било најбоље искористити тај слободни новац. У принципу нешто пара више никад није сувишно, и нико их не одбија, а има и безброј кандидата за та средства. Различите социјалне сфере се утркују да докажу да су у изванредно тешком материјалном и финансијском стању и да су им државне субвенције преко потребне – здравство, образовање, наука, спорт, војска, полиција, па и пензионери са понижавајуће мизерним пензијама и ко све не. Ма колико праведно делили питу, увек ће бити незадовољних. А подела крије и највећу опасност. Скоро до средине године Бугарском ће управљати именована од новог председника прелазна влада, са распуштеним парламентом. Та ће се прелазна влада тешко осудити да разреши кесу и да започне да троши лево десно, нарочито без одобрења парламента. Тако да је мало вероватно да идућих шест месеци искористимо тај вишак и скоро нико неће добити допунске јавне субвенције. Најбоље би било да он постане део фискалних резерви, каква је и намера, што пак ће формирати њихов астрономски износ од скоро 8 милијарди евра