Богата трпеза, опходи сурвакара, сурвачке направљене од дреновине – мало ко се данас пита одакле потичу ти симболи који прате прославу новогодишњег празника. 1. јануар је према црквеном календару посвећен Светом Василију Великом, теологу и епископу Цезареје, светитељу који припада кападокијским црквеним оцима. Народни празник се зове Васиљевдан или Василица, а у Бугарској 1. јануара славе имендан они који се зову Васил, Василка, Василена, Веселин, Веселина…
Бакрачић са „васиљевом“ водом учесници обреда стављали би у кућу неког од њих, а око њега су се окупљали момци и девојке из целог села или махале. Бацали би неколико зрна овса у воду, а такође и испод бакраћа. А затим би сви однели по које зрно тог овса и метнули под јастук са надом да ће сањати будућег брачног друга. Негде је постојао обичај да свака девојка сама спушта свој прстен у воду, а затим га из бакрачића вади или најмлађе дете у родитеља, или млад неожењени мушкарац, или пак старија жена. На крају би сво прстење вратили у бакрачић, покриле би га црвеном тканином и метнули под неки ружин бокор. Прстење је требало да преноћи испод звезданог неба.
Рано ујутру следећег дана ритуал је требало поновити. Етнограф Димитар Маринов је описао и случајеве када ујутру прстење из бакрачића вади момак, зван наричник. А припевка гласи: „Здрава, здрава годиница, и догодине живи, здрави били!“
Превод: Ана Андрејева
На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и уз бројне празничне обреде. Након тихе и свете ноћи, када се Бугари за Бадње вече окупљају око..
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с предсказањима, молитвама..
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..