Професионална каријера Надежде Хвојневе је вртоглава. Певачица је почела да пева у кругу своје породице, на сеоским слављима и прелима у њеном родном селу Левочеву. Затим се њен певачки пут наставио наступима на сценама читалишта, на концертима са групом „Наша песма“ заједно са Борисом Машаловим, Ратком Кушлевом, Ђурђом Пинџуровом да би стигао до музичког студија и Ансамбла народних песама БНР. Када је била на врху своје певачке каријере Надежда Хвојнева је за тонски архив нашег радија снимила преко 300 песама из родопског краја. Певачица и солисткиња хора „Мистерија бугарских гласова“ освојила је публику широм света - певала је у престижним салама као што су Карнеги хол, Линколн центар, Кенеди центар у САД, Барбикан хол у Лондону, Олимпија у Паризу, сала Чајковски у Москви и др. Њен глас је звучао на стотинама концерата на пет континената, освојио је публику и критику и донео јој светско признање. Године 2001. Амерички биографски институт ју је постхумно прогласио „Женом године“ за посебан допринос светској уметности. По идеји Енија Мориконеа песма „Изашао хајдук Дељо“ у њеном извођењу је укључена у саундтрек филма „Библија: У почетку...“. Од 2002. године у родном селу Надежде Хвојневе одржава се такмичење младих талената под насловом „Са песмама Надежде Хвојневе“. Певачица је постхумно проглашена „Почасним грађанином града Смољана“.

Ево шта је о Надежди Хвојневој рекла њена ћерка Еличка Крстанова, која је такође певала у хору „Мистерија бугарских гласова“. Повод је обележавање у 2016. 80 година од рођења ове наше познате певачице.

„На почетку ја бих да са свима вама поделим нешто што је по мени најбитније у мом животу, наиме да је она била дивна, одана мајка иако је као популарна певачица имала бројне концертне наступе. Увек ми је поклањала пуно љубави. Њен завет био је: "Воли породицу, родбину, пријатеље и људима даруј доброту". Говорила ми је да на професионалном плану човек мора бити поштен према својој професији, мора бити лојалан и волети своје колеге, признавати њихове успехе и радовати им се свим срцем. У нашој фамилији сви певају и свирају. Њен стриц Аспарух је био велики гајдаш, а братучед Тодор Борисов је свирао на хармоници. Тодор Хвојнев, стричев син, је такође био хармоникаш. У Родопском крају сви певају. Песма је у њиховим срцима. За мене је био посебан доживљај тренутак када је, за време наступа на сцени са хором „Мистерија бугарских гласова“, долазило на ред њено солистичко извођење песме „Устани, мајко“. Моја мајка би стала испред хора а у исто време осећала се нека посебна духовна веза између ње и публике. Кад би она запевала сви су је слушали притајеног даха. По завршетку песме уследио би прво секунд тишине а онда су долазили бурни аплаузи.“

Превод: Албена Џерманова