Пошто и Реформистички блок је вратио председнику Росену Плевнелијеву мандат за формирање владе, пропала је интрига око питања да ли ћемо у склопу овог сазива парламента имати редовну владу, али се одмах родила нова: када и како ће се одржати превремени парламентарни избори. Да су они већ неминовни рекао је и сам председник. А путеви којима можемо ићи у новим околностима зацртани су у току исцрпљујућих политичких консултација, мада још увек немамо јасне одговоре.

Јасно је само да датум одржавања превремених избора зависи од новог председника Румена Радева, јер у склопу последња три месеца свог мандата актуелни председник Росен Плевнелијев нема овлашћења за то. Радев пак може да испуни ту своју уставну обавезу само после ступања на дужност 22. јануара идуће године. Тада ће бити у стању да именује и прелазну владу која би припремила превремене изборе. Социјалисти, уз чију је подршку изабран нови шеф државе, инсистирају на изборима крајем марта, а Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ) се опредељују за почетак априла. Разлика је на први поглед мала, али сигурно значајна за две основне партије у земљи. Међутим, на крају крајева важније је питање о правилима према којима ће се ти избори одржати.

ГЕРБ пледира да се испоштује воља бирача која је категорично најављена на националном референдуму, одржаном паралелно са председничким изборима у новембру, те да се у Бугарској уведе већински изборни систем у две рунде. Поштовање те воље без сумње ће дати предност политичким силама које се за њу залажу с обзиром на чињеницу да се за то изјаснило 2,5 милиона гласача. Према свим стручњацима, већински изборни систем ове врсте био би од користи највећим партијама какве су ГЕРБ и Бугарска социјалистичка партија (БСП). Међутим, БСП се опредељују пре за већински систем мешовитог типа који се одликује од оног за који се гласало на референдуму.

Велика дилема је и то да ли променити изборни систем сада или да то уради нови парламент. Измене у изборним правилима биле су већ одобрене – и то веома драматично – недељу дана пре последњих избора и референдума, а нова радикална промена система у задњем тренутку могла би да нашкоди свима. Чак и малом партнеру ГЕРБ-а у већ бившој коалицији – Реформистичком блоку који га сматра „опасним“ јер може да уведе у парламент људе сумњиве репутације. Неприхватљив је и за представнике Патриотског фронта – доскорашњег ванкоалиционог савезника ГЕРБ-а. Ствар је у томе да парламент нема времена, нити поседује потребни политички ресурс за толико озбиљне промене. У овим околностима превремени већински парламентарни избори у две рунде изгледају нереалистични. Нереалистични, али ипак могући, јер како показују покушаји за састављање владе, заокрети у Бугарској су политичка пракса коју не смемо ниподаштавати.

Превод: Александра Ливен