Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Отац Николај: Деца затвореника нису кажњена, али пате више од својих родитеља

БНР Новини
Фотографија: лична архива

И ове године скоро хиљаду деце затвореника очекује да у светој ноћи Божић Бата сврати и у њихову кућу. Како би обистинили ову њихову жељу, представници програма „Анђеоска јелка“ удружења „PF Bulgaria – Заједница за помирљиву правду“ рачунају на донације милостивих људи.

„Неописиву радост им дарује света веза детета и родитеља коју немамо права да уништавамо, каже председник организације отац Николај Георгијев. Јер деци затвореника није изрицана казна, али она пате чак више од својих родитеља, наставља он. Срца малишана често пута пуна су страха, непријатељства, гнева због рђавих речи које чују о својим мајкама или очевима. Друштво нема права да кажњава децу затвореника. Данашњи осуђени је наш сутрашњи сусед, а његова деца су међу нама – и ако немају родитеља ко да их учи истини, зашто ми да не урадимо то? Довољно је да им пружимо руку без злобе да би се та невина деца претворила у мост којим ће се њихови злосрећни родитељи вратити нормалном животу. Али када их друштво одбацује, када су огорчена, када им је тешко, деца могу да крену стопама својих родитеља.“

Међутим, у затвору нико не брине души осуђених. У 25 установа где се извршавају затворске казне у Бугарској раде свега четири капелана. А држава се само на папиру бави душевним преображењем грешника.

„Држава има два основна циља када кажњава починиоце злочина – да их приведе правди лишавањем слободе и да их преваспита, објашњава отац Николај. На жалост, код нас стављамо акценат на оно прво, те због тога наши затвори личе на магацине крцате људима, а не на место где се лоши уче добру. Сам чин лишавања слободе без промене индивидуума пре личи на одмазду, каже свештеник. А држава не сме да се освећује, већ треба да игра улогу старијег брата у процесу сазревања друштва, да преваспитава. Изолација криминалаца је само први корак у правцу обезбедити друштву спокојан и миран живот. Али ништа мање важно је да затвореници схвате шта су урадили и када издрже казну да буду конкурентни на тржишту рада и на тржишту поверења. А то се постиже једино кроз веру.

Због тога и волонтери им препричавају Свето јеванђеље и судбину Исусову.

„Програм „Путовање затвореника“ има за циљ да их упозна са судбином неког попут њих – затвореника који је био прогањан, оклеветан, осуђен на смрт и егзекутиран, мада и недужан. Са судбином Оног који зна како се затвореник осећа у тренуцима самоће и патње и може да им понуди пут ка спасењу, који увек пролази кроз покајање и помирење. Ко га прође, има шансу да се роди за нови живот“, убеђен је отац Николај.

А за које божићно чудо да се молимо уочи најсветслијег празника Исусовог рођења – чудо које би помогло и грешницима, и праведницима?

„Свакако за помирење! – ускличе отац Николај. Нека првенствује Христова љубав, нека сатре грех, нека протера из срца затворника жељу за новим злочинима те да они стрпљиво поднесу своју казну и да схвате зашто су кажњени. И нека им друштво пружи руку, нека им опрости и обезбеди једнаке услове како бисмо поново постали једна целина. Божић је могућ и у затвору, јер је рођење Христоса у ствари поклон за лоше. Добри имају своје поклоне.“

Превод: Александра Ливен



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Покренута петиција за проглашење првог морског резервата у Бугарској

Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..

објављено 31.10.24. 07.30

Гласање у дијаспори без већих изненађења

Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..

објављено 30.10.24. 11.50
Рајна Манџукова

Рајна Манџукова: Волела бих да рат не раздваја бесарапске бугарске заједнице у Украјини и Молдавији

Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..

објављено 29.10.24. 10.00