Недавно је једна контрадикторна изјава бугарског министра унутрашњих послова у оставци Румјане Бачварове о евентуалној претњи атентатом због избеглица које су изазвале неред у центру у Харманлију поново на дневни ред ставила важно питање: "Да ли у нашој земљи постоји ризик од терористичког напада?". Министарка је у два узастопна дана изјавила да МУП не располаже информацијама у вези са припремом таквог напада.
Тренутно, гледано у глобалу, у свету нема пуно безбедних места – сматра Атанас Атанасов, народни посланик из политичке партије Демократе за снажну Бугарску и бивши директор Националне службе безбедности. – Рат у Сирији и терористички напади који су извршени на заиста безбедним местима у Европи показују да ризик увек постоји. Међутим, сматрам да је посебно за Бугарску ризик веома мали јер ми нисмо главна мета терористичких групација – оне обично нападају места која ће имати снажан одјек у јавности широм света. Међутим, иако је степен опасности низак, бугарске службе немају капацитет за превентивно реаговање што јесте велики проблем.
Према Атанасову, на челу специјалних служби су зависни људи, они који служе интересима тајкуна и корпорација. Управо је то умањило њихове могућности и демотивисало поштене службенике јер се резултати који су они постигли користе за политичку трговину а не за покретање одговорности. Стога и спољашње претње везане за евентуални продор радикализованих лица и њихови покушаји да створе "спавајуће ћелије" нису највећи ризик за нашу земљу.
Највећа опасност за нашу националну безбедност је неистражена и некажњена корупција јер управо она разједа институције – каже посланик. – Током ове две године када је на власти била партија ГЕРБ, видело се не само да не постоји воља и мотивација за борбу против корупције на високим нивоима власти, него и да лично Бојко Борисов “дели порције” – ако се послужимо метафором највећег савременог “филозофа” Ахмеда Догана – јавних, буџетских и европских средстава малом броју људи из свог најближег окружења.
Да би илустровао своје речи Атанасов као пример наводи Рејонски суд у Малом Трнову код којег су покренути поступци за кријумчарење миграната против страних држављана, али није подигнута оптужница против ниједног Бугарина.
То доказује да су кријумчари миграната, који су део међународне криминалне мреже, под покровитељством институција – категоричан је Атанас Атанасов. – На првом месту штите их из МУП, али и из Граничне полиције и служби МУП за борбу против организованог криминала и за унутрашњу безбедност које у ствари треба да се боре против овог проблема. Добро – претпоставимо да страни кријумчари доводе мигранте до наше границе. Шта даље? Ко их преузима на граници, утовара у комбије и довози у Софију? Ко их одводи до српске границе? Међутим, када су Срби упутили војску на границу и када су канали затворени уследили су нереди у избегличком центру у Харманлију. Једноставно људи су платили добар новац да би ушли у Немачку, а не да би остали код нас. Другим речима, мрежа кријумчара миграната која је добро организирана, има своје покровитеље на веома високом нивоу у МУП. Зато и функционише тако добро, против ње се не води истрага и нису подигнуте оптужнице.
Како се глобални информациони рат уклапа у контекст претње по безбедност наше државе?
Ми смо углавном објекат таквог типа рата од стране руских специјалних служби које искоришћавају напетост на Блиском истоку за усађивање страха код нас – каже још Атанасов. – С друге стране ударање на патриотску жицу и стално понављање речи о пријатељству између Бугара и Руса – под наводницима или без њих, користи се за стварање расположења против нашег чланства у НАТО и ЕУ. Нажалост, институције се не супротстављају хибридном рату, укључујући и период пре подношења оставке премијера. Чак постоје покушаји да се то искористи за освајање више гласова на изборима.
Превод: Албена Џерманова
Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању стабилне владајуће већине и редовне владе. Међутим, недуго затим, Борисов је категорички демантовао ту..
У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва рекло је „не“ на референдуму одржаном 20. октобра 2024. године, на коме је требало да се грађани..
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања. „Прихватио сам и потписао њихове главне захтеве и послао их,“ прокоментарисао је захтев формације..
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне..
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова..