Донедавно смо мислили да је замрзнути пројекат изградње друге бугарске нуклеарне електране у Белену на обали Дунава, био у ћорсокаку. 2012. године из политичких и економских разлога, он је био обустављен од парламента. Али су реактори за њега већ били наручени Русији и овог пролећа међународна арбитража је осудила Бугарску да их плати. Тако се испоставило да имамо један незавршени објекат и два произведена, али неплаћена и практично непотребна, нова руска нуклеарна реактора. Деликатна ситуација која је постепено постајала све замршенија не само због мањка воље бугарске стране да је реши, него и због недостатка новца. И пошто је требало платити реакторе, на први план је избило акутно питање шта да ради власт у Софији са том скупом опремом. А најлогичнији одговор је био: да продамо реакторе, а најбоље – читав пројекат. Међутим, у свету нема довољно потенцијалних купаца нуклеарних капацитета.

Сада изгледа да се пројекат може препородити а уз помоћ кинеских инвеститора. Њихов број и испољено интересовање за неизграђену и кобајаги сахрањену нуклеарку су наглашено видљиви и активни последњих десетак дана.

Још пре него што смо платили руском џину „Атомтројекспорт“ 601 милион евра за наручене пре десет година реакторе, Бугарску су посетили представници атомског колоса Кине – њихове Националне нуклеарне корпорације. Из одржаних у Софији разговора на највећем нивоу, у том броју и са премијером у оставци Бојком Борисовим, постало је јасно да Кина намерава да се евентуално укључи у пројекат као стратешки инвеститор. То значи да постане власник нуклеарних капацитета и да оперише њима за свој рачун као приватна компанија. Светских инвеститора у нуклеарке нема ту и тамо. Гледано у целини постоје само три велика играча – америчка компанија „Вестингхауз“, француска „Еректрисите де Франс“ и дотични Кинези. Према непотврђеној информацији сви чланови тог триа су испољили бар неко интересовање за бугарски пројекат, али за сада конкретне кораке предузете су само из Кине. Због своје евентуалне цене од 10 милијарди евра НЕ „Белене“ није кашика за сваког.

Интересовање Кинеза за нуклеарку у ствари изгледа добро финансијски осигурано. Јер је у среду постало јасно да је поред кинеског атомског оператора поглед у пројекат уперила и Индустријска трговинска банка Кине која очигледно не намерава да постане власник и да руководи електраном, већ евентуално једноставно да финансира тај посао. Ту ваља да подсетимо и на то да је то светска банка са највећим активима.

Тај кинески талас инвеститора и банкара може да нас само радује. Јер преко њих решавамо један од најболнијих, вредан око 2 милијарде евра проблема, тим пре што држава може да бесповратно изгуби сав тај новац. А за малу и сиромашну Бугарску 2 милијарде евра су велике паре – двоструко више од износа који се годишње укупно троши за одбрану и безбедност. Морамо додати и још нешто врло важно – према поузданим подацима званичне бугарске власти су биле искрене и директне са кинеским партнерима па су им одбиле било какву државну помоћ и повластице. „Читав пројекат треба да буде тржишно оријентисан и његов успех зависи само и једино од тржишта“, подвукао је премијер у оставци Бојко Борисов. Сада преостаје да Кинези анализирају све плусеве и минусе, а они су добри у томе и не упуштају се у непромишљене ризике ако пре тога нису размотрили и калкулисали све до најмањих детаља. И Софија треба да чека добру вест са Истока.

Превод: Александра Ливен