„Са Бугарском у срцу“ – овај натпис на мајицама јапанских туриста који су допутовали у Бугарску због Националног сабора народног стваралаштва у граду Копривштици открива на најбољи могући начин утиске и емоције на хиљаде учесника који се сваке пете године окупљају на седам ливада око тог лепог града. Припрема учесника почиње много пре великог дана пошто се одржавају аудиције на регионалном нивоу како би одлучили који ће извођачи стећи право на учешће на сабору. На последњем издању одржаном 2015. године учествовало је 14.000 извођача из свих делова земље и наших сународника који живе у иностранству. Пропозиције сабора дозвољавају и учешће страних држављана који изводе бугарске традиционалне песме. Ту прилику је искористило 500 извођача, чланова фолклорних формација, из 16 земаља међу којима су биле Швајцарска, Белгија, Холандија, Француска, Велика Британија, САД, Чешка, Украјина, Аргентина, па чак и Уједињени Арапски Емирати.
За њих, а и за све Бугаре у свету вест да је Национални сабор народног стваралаштва у Копривштици добио своје место на Унесковој листи најбољих пракси у очувању нематеријалне културне баштине изузетан успех. Ово је велико признање екипи научника са Института за етнологију и фолклористику Бугарске академије наука који су уз велике напоре и труд успели да заштите кандидатуру Копривштице. О сабору смо разговарали са доцентом Николајем Вуковим са Института за етнологију и фолклористику БАН:
„Сабор се одржава од 1965. године, а до данас има 11 издања. Ово је форум који окупља на десетине хиљада носилаца фолклорног знања из различитих крајева земље – из области игара, заната, усменог фолклора, обреда. Дакле, сабор представља једну панораму фолклорног наслеђа Бугарске. Што се тиче уписа Националног сабора народног стваралаштва на Унескову листу најбољих пракси у очувању нематеријалне културне баштине, могу рећи да без обзира на тешкоће са којим смо се суочили приликом оцењивања и разматрања кандидатуре, наш предлог је достојно оцењен од стране Међународног комитета за заштиту нематеријалне културне баштине. Високу оцену којом су нас оценили можемо објаснити чињеницом да је у питању пракса која није везана једино и само за одржавање сабора већ има и одржив допринос. Одлука на 11. заседању Међународног комитета за заштиту нематеријалне културне баштине донета је после тешких дебата током којих је заштићена кандидатура сабора народног стваралаштва у Копривштици.
А ево још неких мало познатих чињеница – родопска песма „Излел је Дељо хајдутин“ у извођењу Ваље Балканске, која је послата у свемир, снимљена је у граду Копривштици. То се догодило на првом издању националног сабора 1965. године, када су је амерички етнолози Етел Рејм и Мартин Кенинг по први пут чули. Отада се сваке пете године у граду ори музика, а извођачи, гости и становници града три дана и три ноћи заједно играју бугарска кола и певају народне песме. Ма колико били нестрпљиви да осетимо његову чаролију, мораћемо да сачекамо до 2020. године када ће се играчи, певачи, инструменталисти, наратори и чувари народних обичаја поново окупити и уживати у тродневном празнику. Наш савет је да благовремено планирате своју посету Копривштици у време сабора пошто је прошле године град посетило преко 400.000 гостију.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...
Омладински центар „Захари Стојанов“ у Добричу организује фолклорни сусрет припадника различитих заједница поводом Међународног дана толеранције, који се обележава 16. новембра. Циљ овог догађаја, који ће се одржати од 15. до 17. новембра, јесте да..
Међународни фолклорни фестивал „Море ритмова“ у црноморском граду Балчику почиње данас и трајаће до 23. септембра. Учешће у фестивалу узеће преко 1.200 извођача који ће се такмичити у различитим категоријама као што су фолклорна друштва, народно певање,..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за..