Ратка Кушлева: “Народна песма из родопског краја доноси расположење и поуку“

„Родопски славуј“, „Ћерка Орфеја“, „Певачка икона планине Родопе“- овако публика и стручњаци називају Ратку Кушлеву – нашу народну певачицу која је оставила непроцењиво наслеђе у тонском архиву БНР. Још за живота она је била пример професионалне посвећености, љубави, новаторских идеја у начину доношења древног фолклора из родопског краја. Талентована Ратка Кушлева је наставила традицију нежног певања женских песама из тог краја. Једном приликом певачица је рекла: „Певам оном инспирацијом захваљујући којој су и моји преци певали“. Тако је 1948. г. у радијском етеру, у програмима Бугарског националног радија, Ратка Кушлева дотакла срца бугарских слушалаца и први пут уживо дочарала лепоту народне песме из родопског краја. Песма „Бела сам, бела, јуначе“ брзо је постала њен заштитни знак.

Update Required To play the media you will need to either update your browser to a recent version or update your Flash plugin.

Ратка Кушлева је рођена у селу Широкој лаки. Потиче из славне фамилије певача и гајдаша. Када је имала тек 2 године она је отпевала своју прву песму - „Заспао челебија“, коју је научила од своје баке Марије Седјанкове која је такође имала леп глас. Друга занимљива чињеница је то што је у својој 16. години Ратка имала прво учешће на музичком такмичењу – година је била 1942. Тада је она стала испред микрофона Радио Скопља. Тамо ју је одвела њена учитељица музике Надја Бардарова, а комисија која је оцењивала учеснике била је одушевљена њеном интерпретацијом и упутила јој је позив за учешће у програмима. Након што се са својом породицом вратила у Бугарску Ратка Кушлева је имала бројне концерте у родопском крају – овај период је био веома успешан и за попуњавање њеног репертоара. Године 1944. по њеној иницијативи у Смољану је створен хор под диригентском управом Атанаса Капитанова, а када се певачица настанила у Пловдиву била је међу оснивачима мешовитог ансамбла под управом диригента Асена Дијамандијева. Након што је освојила звање лауреата на Међународном фестивалу у Будимпешти добила је позив да сними песме за БНР. Посебно место у музичкој каријери Ратке Кушлеве имају њени концертни наступи са групом „Наша песма“ којом је обилазила Бугарску. Тада је певала са другим нашим истакнутим певачима као што су Борис Машалов, Мита Стојчева, Ђурђа Пинџурова и други. Као човек немирног духа који поседује велико певачко искуство основала је формацију под именом "Сестре Кушлеве" чији су чланови њене сестре и ћерке – Ратка, Анка, Марија, Стефка, Соња, Диди. Њихови наступи претварају се у праве спектакле и увек одушевљавају публику. Ове године обележава се 90 година од рођења Ратке Кушлеве. О заветима своје мајке прича њена ћерка Диди Кушлева – вокал и хармоникашица формације "Сестре Кушлеве".

„Веома се поносим што сам ћерка Ратке Кушлеве. Када причам о својој мајци често се растужим, а док је она била жива плакала сам кад сам слушала њене песме. Била је диван човек – васпитан и фин. Имала је диван карактер. У нашој породици нема друге попут ње – и као човека и као певачице. Увек нас је саветовала да на сцени изгледамо беспрекорно,да будемо лепо одевене, да одржавамо добре односе са колегама. Увек смо је слушали. Она је прва певачица која је народну песму из родопског краја учинила популарном. Били смо уз нашу мајку све до њене изненадне смрти за време турнеје у Великом Трнову.“

Породица Кушлеви је много тога учинила за очување и промовисање репертоара и рада Ратке Кушлеве. О иницијативама поводом годишњице рођења ове наше чувене певачице прича опет њена ћерка Диди Кушлева:

„Године 1993. организовали смо прво издање Националног такмичења „Уз песме Ратке Кушлеве“. Затим је 1996. одржано његово друго издање, а 99. – треће. Ове године г. Константин Лазаров је предложио да поводом 90 година од рођења моје мајке приредимо изложбу у Етнографском музеју БАН. 12. децембра у Смољану је отворена изложба предмета из нашег породичног архива. Поклонили смо фотографије, костиме итд. Хвала свима који су показали интересовање за изложбу и за певачки пут моје мајке.“

Превод: Албена Џерманова

Подели

Ратка Кушлева: “Народна песма из родопског краја доноси расположење и поуку“

Више из ове категориjе

У Јамболу се наставља традиција фестивала маскенбала „Кукерландија“

Конушенски народни оркестар Николе Илијева

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност