„Родопски славуј“, „Ћерка Орфеја“, „Певачка икона планине Родопе“- овако публика и стручњаци називају Ратку Кушлеву – нашу народну певачицу која је оставила непроцењиво наслеђе у тонском архиву БНР. Још за живота она је била пример професионалне посвећености, љубави, новаторских идеја у начину доношења древног фолклора из родопског краја. Талентована Ратка Кушлева је наставила традицију нежног певања женских песама из тог краја. Једном приликом певачица је рекла: „Певам оном инспирацијом захваљујући којој су и моји преци певали“. Тако је 1948. г. у радијском етеру, у програмима Бугарског националног радија, Ратка Кушлева дотакла срца бугарских слушалаца и први пут уживо дочарала лепоту народне песме из родопског краја. Песма „Бела сам, бела, јуначе“ брзо је постала њен заштитни знак.
„Веома се поносим што сам ћерка Ратке Кушлеве. Када причам о својој мајци често се растужим, а док је она била жива плакала сам кад сам слушала њене песме. Била је диван човек – васпитан и фин. Имала је диван карактер. У нашој породици нема друге попут ње – и као човека и као певачице. Увек нас је саветовала да на сцени изгледамо беспрекорно,да будемо лепо одевене, да одржавамо добре односе са колегама. Увек смо је слушали. Она је прва певачица која је народну песму из родопског краја учинила популарном. Били смо уз нашу мајку све до њене изненадне смрти за време турнеје у Великом Трнову.“
Породица Кушлеви је много тога учинила за очување и промовисање репертоара и рада Ратке Кушлеве. О иницијативама поводом годишњице рођења ове наше чувене певачице прича опет њена ћерка Диди Кушлева:
„Године 1993. организовали смо прво издање Националног такмичења „Уз песме Ратке Кушлеве“. Затим је 1996. одржано његово друго издање, а 99. – треће. Ове године г. Константин Лазаров је предложио да поводом 90 година од рођења моје мајке приредимо изложбу у Етнографском музеју БАН. 12. децембра у Смољану је отворена изложба предмета из нашег породичног архива. Поклонили смо фотографије, костиме итд. Хвала свима који су показали интересовање за изложбу и за певачки пут моје мајке.“
Превод: Албена ЏермановаНа Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и уз бројне празничне обреде. Након тихе и свете ноћи, када се Бугари за Бадње вече окупљају око..
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с предсказањима, молитвама..
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..