У Националном војно-историјском музеју је отворена изложба „1916. Победе и кушње“ која је посвећена Првом светском рату. И тачније – учешћу Бугарске у светском конфликту 1916. Земља је ушла у рат још 1915. на страни Централних сила, а примирје је склопила 1918.
„1916. је година када смо имали изузетно велике победе, али исто тако и поразе којих је на позадини успеха заправо мало, прича Лилија Криворова, главни стручњак музеја и наставља:
- У августу 1916. године бугарска војска и пре свега Друга бригада Друге тракијске дивизије у чијем су саставу славни 27. и 28. пешадијски Чепински пукови, као и 28. Стремски пук, супротставили су се непријатељским нападима код обале Вардара и код Дојрана. Енглеско-француске јединице нису успеле да пробију фронт. То је херојска епизода у врућем лету 1916. године. Успешне за бугарску војску су и две офанзиве у августу – Леринска и Струмска. Извеле су их Прва и Друга армија, а тако је побољшана и оперативна ситуација на Јужном фронту. Свакако, не смемо мимоићи и крваве борбе на врху Кајмакчалан. Од 12. до 30. септембра 11. пешадијски Сливенски пук и део 24. пешадијског пука су имали жестоке окршаје у којима је погинуло 2 хиљаде официра и војника. Битке су биле сурове, а услед њих тај највиши врх планине Ниџе на граници Македоније и Грчке смањен је за 10 метара услед даноноћне артиљеријске паљбе. Неки од преживелих у том ватреном паклу војници касније су изгубили слух, други пак су буквално полудели. Најзад Бугари су били надјачани и предали врх Србима.
То је један од неуспеха бугарских ратника у 1916. години. А 1. септембра 1916. почела је победоносна офанзива Треће армије у Добруџи. 6. септембра њене јединице под командом генерала Стефана Тошева су брзо и изненадно освојиле Тутраканску тврђаву. То пак је једна од најзначајнијих победа Бугара у Првом светском рату.
Онда се победничка марша Треће армије наставила ка Северној Добруџи. Важно је рећи да су у саставу Савезничке Дунавске војске која укључује немачке и турске јединице биле и две бугарске дивизије. Савезничка војска је напредовала до ушћа реке Серет у децембру 1916. године.
- У међувремену, 19. новембра, противник на Јужном фронту је успео да истисне бугарске трупе код Битоља и освојио град, прича даље Лилија Криворова. Наше јединице су одступиле и то је још један пораз Бугара. И то логично објашњава наслов ове изложбе: „1916. – победе и кушње“, мада су и победе добијене изузетно тешко и са много жртава.
Колико добро су били наоружани и опремљени Бугари у 1916. и да ли њихове победе нису пре свега резултат ватреног духа и самопожртвованости?
- По мени тада је наша армија још увек била добро наоружана. Али су и поред тога победе извојеване високим борбеним духом бугарског војника, што је видно не само у овом рату, него и у претходним ратовима за национално уједињење. Познато је да је Први светски рат један од ратова који је заједно с Балканским допринео тој племенитој ствари. И у свима бугарски војници су били изузетно храбри ратници.
Поставка представља око 200 дигитализованих слика из музејских фондова које преносе посетиоце у вруће дане 1916. године. У излозима могу да се виде предмети које су поседовали команданти пукова, бригада и дивизија, као и обични војници, учесници ратних дејстава.
Занимљив експонат, на пример, је кашичица за свето причешће војника Друге армије из цркве Светог Георгија у селу Цапари код Битоља. Пре окршаја војници су причешћивани управо њоме. Изложба укључује и интерактивне апликације. Једна од њих је насловљена „Линија времена“ и употпуњује знања посетилаца о дешавањима на Јужном и Северном фронту и уопште на свим ратиштима Антанте и Централних сила. Друга апликација представља успомене савременика рата, у том броју и учесника у њему. А за најмлађе посетиоце су припремљени тач-скринови преко којих малишани могу да на занимљив начин науче више о бугарским војницима и официрима и важним догађајима из доба рата.
Изложба је отворена до 20. јануара 2017. године.
Превод: Александра ЛивенМало Трново данас обележава 111 година од ослобођења. У овом граду је 25. октобра 1913. године мешовита бугарско-турска комисија потписала документ којим је град са околним насељима припојен Бугарском Царству. Потписници са бугарске стране били су..
Гроб особе која је после смрти била подвргнута ритуалу против вампира откривен је приликом археолошких ископавања на Перперикону, рекао је за БТА руоводилац истраживања проф. Николај Овчаров. Гроб је пронађен међу скоро 250 откопаних гробова и..
Због његове хиљадугодишње историје Никопол називају "градом векова". Као насеље је настао још 169. године за време римског цара Марка Аурелија. Византијски цар Никифор III Фока је 629. године преименовао град у Никополис, што значи "Град победа"...