У Националном војно-историјском музеју је отворена изложба „1916. Победе и кушње“ која је посвећена Првом светском рату. И тачније – учешћу Бугарске у светском конфликту 1916. Земља је ушла у рат још 1915. на страни Централних сила, а примирје је склопила 1918.
„1916. је година када смо имали изузетно велике победе, али исто тако и поразе којих је на позадини успеха заправо мало, прича Лилија Криворова, главни стручњак музеја и наставља:
- У августу 1916. године бугарска војска и пре свега Друга бригада Друге тракијске дивизије у чијем су саставу славни 27. и 28. пешадијски Чепински пукови, као и 28. Стремски пук, супротставили су се непријатељским нападима код обале Вардара и код Дојрана. Енглеско-француске јединице нису успеле да пробију фронт. То је херојска епизода у врућем лету 1916. године. Успешне за бугарску војску су и две офанзиве у августу – Леринска и Струмска. Извеле су их Прва и Друга армија, а тако је побољшана и оперативна ситуација на Јужном фронту. Свакако, не смемо мимоићи и крваве борбе на врху Кајмакчалан. Од 12. до 30. септембра 11. пешадијски Сливенски пук и део 24. пешадијског пука су имали жестоке окршаје у којима је погинуло 2 хиљаде официра и војника. Битке су биле сурове, а услед њих тај највиши врх планине Ниџе на граници Македоније и Грчке смањен је за 10 метара услед даноноћне артиљеријске паљбе. Неки од преживелих у том ватреном паклу војници касније су изгубили слух, други пак су буквално полудели. Најзад Бугари су били надјачани и предали врх Србима.
То је један од неуспеха бугарских ратника у 1916. години. А 1. септембра 1916. почела је победоносна офанзива Треће армије у Добруџи. 6. септембра њене јединице под командом генерала Стефана Тошева су брзо и изненадно освојиле Тутраканску тврђаву. То пак је једна од најзначајнијих победа Бугара у Првом светском рату.
Онда се победничка марша Треће армије наставила ка Северној Добруџи. Важно је рећи да су у саставу Савезничке Дунавске војске која укључује немачке и турске јединице биле и две бугарске дивизије. Савезничка војска је напредовала до ушћа реке Серет у децембру 1916. године.
- У међувремену, 19. новембра, противник на Јужном фронту је успео да истисне бугарске трупе код Битоља и освојио град, прича даље Лилија Криворова. Наше јединице су одступиле и то је још један пораз Бугара. И то логично објашњава наслов ове изложбе: „1916. – победе и кушње“, мада су и победе добијене изузетно тешко и са много жртава.
Колико добро су били наоружани и опремљени Бугари у 1916. и да ли њихове победе нису пре свега резултат ватреног духа и самопожртвованости?
- По мени тада је наша армија још увек била добро наоружана. Али су и поред тога победе извојеване високим борбеним духом бугарског војника, што је видно не само у овом рату, него и у претходним ратовима за национално уједињење. Познато је да је Први светски рат један од ратова који је заједно с Балканским допринео тој племенитој ствари. И у свима бугарски војници су били изузетно храбри ратници.
Поставка представља око 200 дигитализованих слика из музејских фондова које преносе посетиоце у вруће дане 1916. године. У излозима могу да се виде предмети које су поседовали команданти пукова, бригада и дивизија, као и обични војници, учесници ратних дејстава.
Занимљив експонат, на пример, је кашичица за свето причешће војника Друге армије из цркве Светог Георгија у селу Цапари код Битоља. Пре окршаја војници су причешћивани управо њоме. Изложба укључује и интерактивне апликације. Једна од њих је насловљена „Линија времена“ и употпуњује знања посетилаца о дешавањима на Јужном и Северном фронту и уопште на свим ратиштима Антанте и Централних сила. Друга апликација представља успомене савременика рата, у том броју и учесника у њему. А за најмлађе посетиоце су припремљени тач-скринови преко којих малишани могу да на занимљив начин науче више о бугарским војницима и официрима и важним догађајима из доба рата.
Изложба је отворена до 20. јануара 2017. године.
Превод: Александра ЛивенДанас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..
Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог Александра Невског. Вековима је овај величанствени саборни храм био „неми сведок свих превирања, надања и..
Ваведење Пресвете Богородице је један од најстаријих и најпоштованијих православних празника, који је успостављен у Константинопољу негде око 8. века, у време Патријарха Тарасија Цариградског. Али се тек шест векова касније почео обележавати и у западној..