Путујући по Бугарској можете да откријете кутке несвакидашње лепоте, места у природи која на готово магнетичан начин привлаче људе енергијом којом зраче. Тешко је набројати сва места која побуђују велико интересовање, али међу њима има таквих која ће вам заувек остати у срцу. Једно од њих је свакако централни део Старе планине, прецизније – део близу града Тетевена који обилује знаменитостима. Једна од њих је врх Острич на коме се налази мала капела Покрова Пресвете Богородице која је изграђена на површини од свега 30 квадратних метара.

Од Тетевена се пут спушта у великим серпентинама, а затим се полако пење ка селу смештеном на сунчаним обронцима Старе планине. Кривина за кривином смењују се призори нетакнуте природе у којима туристи уживају. Пут вијуга кроз ненасељене пределе и ливаде са сеном скупљеним у стогове.

Окошене ливаде се смењују са малим баштама у којима вредни домаћини гаје поврће за личну употребу.

Село Бабинци није велико. Мештани су срдачни и гостопримљиви. Као што каже председник општине Сергеј Манев: „Питање културе и доброг васпитања.“ По њему, томе доприноси и чињеница да у селу нема људи без завршеног образовања. Житељи села су првенствено млади људи који преживљавају од ратарства и сточарства.

Прво што нам је запало за око у селу била је зграда основне школе која је офарбана у бело и чије двориште краси добро одржавана башта. Мештани кажу да још увек има ученика, али са извесном тугом додају да се не зна докле ће то тако бити.

„Многи туристи примећују добар изглед зграде школе, каже председник општине. – Она је очувала свој првобитни изглед из 1949. године. Старој је припојена новоизграђена зграда дечјег вртића. За изглед зграде је у потпуности заслужно школско особље. Зграда се одржава средствима из донација, општинског буџета и захваљујући помоћи мештана. Ово је школа под заштитом у којој учи 11 деце. Следеће године ће се број ђака повећати пошто у дечјем вртићу тренутно има око 20 малишана. Захвални смо што смо једно од села која још увек имају школу и дечји вртић.“

Пут ка врху и капели која се налази на њему почиње од школе. Мала путоказна табла означава правац пута за капелу. Козја стаза кроз ливаде које су током лета пуне мирисног цвећа и лековитих биљки води до самог гребена. Одавде се пружа поглед на непрегледне пределе. У даљини, у измаглици, назиру се обриси плаво-зелених врхова Старе планине који као да чекају да их неко „покори.“ Пред нама је планина са заталасаном површином која се простире у недоглед. О идеји да се на врху подигне капела у облику конуса г. Манев је рекао: 

„Од незапамћених времена су на врху приношене жртве. Бабе из Тетевена, а и ја кад сам био мали сам то видео, носиле су на леђима камење из реке Вит како би попуниле кратер на врху пошто су страховале да ће се десити ерупција. Према легенди, ово је активан вулкан. А идеју о изградњи капеле дао је Асен Урманов, становник села. Као дете је поломио икону и обећао је да ће једног дана, кад буде у прилици, исправити ту грешку.“

О средствима којима је финансирана изградња капеле, као и о њеном осликавању, председник општине је рекао:

„Капела је изграђена средствима која је обезбедио Асен Урумов. 2006. године је окупио групу радника из села. Терен је такав да је изградња капеле одузела пуно времена и труда. Упркос томе, за само 3 месеца је капела завршена. Осликао ју је Атанас Данајилов из суседног села Градешница. Овај младић је добар сликар и то је био његов поклон храму.“

Околину града краси богата историјска прошлост о којој нам је испричао председник општине:

„Село се помиње у турским изворима из 14. века, као село Бабовјане. Касније се појавила легенда да су већину становништва сачињавале бабе, што није истина. У околини се налази и врх Трескавец на коме је подигнуто римско утврђење. О томе сведоче бројни артефакти који су пронађени на том месту, који су данас изложени у Музеју града Тетевена.“

Врх Трескавец чува читаву ризницу легенди, веровања, археолошких проналазака, занимљивих чињеница и тајни. У олујном времену ово место погађа највише громова и муња, чија се тутњава далеко чује, па отуда и назив Трескавец,

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Светлана Димитрова