Овогодишње издање фолклорног такмичења „Пиленце пева“ које се одржава у Софији претворило се у прави празник народне песме и игре. Ове године било је двоструко више учесника од прошле године тако да је сала домаћина – Општинског културног института „Красно село“ била тесна да у њу стану сви који се такмиче за одликовања, медаље и стипендије. Ово фолклорно такмичење је добило име по наслову песме са репертоара наше познате народне певачице Натке Караџове која је пре 5 година напустила овоземаљски свет. По идеји њене ћерке Светле Караџове – организатора такмичења и предавача Софијског универзитета „Св. Климент Охридски“ основана је стипендија за младе извођаче.
Велику награду такмичења добиле су три певачке фолклорне групе из града Каварне. Златна статуета уручена је фолклорној групи „Здравац“ из села Капитановци, у општини Видин. Иста награда и стипендије добило је неколико деце. Највећу новчану награду и златну статуету ове године добила је мала певачица Дијана Чаушева – ученица Националне музичке школе „Љубомир Пипков“ у Софији.
Морамо очувати „злато” Бугарске, како често називају наш фолклор – каже Светла Караџова. Према њој, иза сваке одлично отпеване песме стоји пуно рада.
„Ту је место да се мојим колегама обратим речима: „Честитам вам, колеге! Обавили сте пуно посла. Управо ви имате велику улогу за успех ових дивних талената.“ Избор победника у појединим категоријама је био веома тежак јер су наступили учесници који су једнаки по таленту и вештинама. Бугарски фолклор је заиста занимљива појава. Он привлачи пажњу свугде у свету и људи га воле. Ко се једном загрејао за наш фолклор, тај не одустаје од њега. У Аустралији, на пример, на музичкој академији у Сиднеју, можете видети како студенти певају „Севдалино, девојко“. У Француској, Енглеској, САД већ се одржавају фестивали клубова бугарских народних игара. Учесници су локални људи и сви са великом жељом уче кораке наших кола. Има нечег генијалног у бугарском фолклору, нечег што окупља и уједињује људе, а на нама је да га промовишемо и чувамо.“
Светла Караџова износи своје утиске о препороду интересовања за фолклор, пре свега у Софији и великим градовима. „Чак и у клубовима где се окупљају млади људи слуша се народна музика и играју се кола. Организују се надигравања и натпевавања“ – каже Светла Караџова и враћа се фолклорном такмичењу „Пиленце пева“.
„Ове године на фестивалу су учествовали инструменталисти, оркестри, формације народних игара итд. Пријавио се и учествовао је велики број младих и амбициозних талената из свих крајева Бугарске – из Смољана, Мадана, Силистре, Варне, Русеа, Видина, Благоевграда, Ћустендила, Пловдива и многих других градова наше земље. Софију су представили талентовани ђаци неколико школа. Такмичења попут овог су одскочна даска за све учеснике. Ја сам рођена у породици музичара и имала сам прилику да видим како је стасала једна цела генерација. Пратила сам наступе и развој Ваље Балканске, Калинке Влчеве, Калинке Згурове, Кремене Станчеве, Василке Андонове, Олге Борисове… Оне су пронеле славу бугарске народне песме у свету. Као сведок свега тога хоћу да вас уверим да је наш фолклор на светском нивоу и велики интерпретатори могу да се по успеху мере са нашим светски познатим оперским певачима.“
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: архива фолклорног такмичења „Пиленце пева“Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..
Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..
Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..