Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Светла Караџова: „Морамо очувати „злато” Бугарске“

У Софији одржано фолклорно такмичење „Пиленце пева“

БНР Новини

Овогодишње издање фолклорног такмичења „Пиленце пева“ које се одржава у Софији претворило се у прави празник народне песме и игре. Ове године било је двоструко више учесника од прошле године тако да је сала домаћина  – Општинског културног института „Красно село“ била тесна да у њу стану сви који се такмиче за одликовања, медаље и стипендије. Ово фолклорно такмичење је добило име по наслову песме са репертоара наше познате народне певачице Натке Караџове која је пре 5 година напустила овоземаљски свет. По идеји њене ћерке Светле Караџове – организатора такмичења и предавача Софијског универзитета „Св. Климент Охридски“ основана је стипендија за младе извођаче.



Дијана Чаушева и фолклорна група „Здравац“

Велику награду такмичења добиле су три певачке фолклорне групе из града Каварне. Златна статуета уручена је фолклорној групи „Здравац“ из села Капитановци, у општини Видин. Иста награда и стипендије добило је неколико деце. Највећу новчану награду и златну статуету ове године добила је мала певачица Дијана Чаушева – ученица Националне музичке школе „Љубомир Пипков“ у Софији.

Морамо очувати „злато” Бугарске, како често називају наш фолклор – каже Светла Караџова. Према њој, иза сваке одлично отпеване песме стоји пуно рада.

Ту је место да се мојим колегама обратим речима: „Честитам вам, колеге! Обавили сте пуно посла. Управо ви имате велику улогу за успех ових дивних талената.“ Избор победника у појединим категоријама је био веома тежак јер су наступили учесници који су једнаки по таленту и вештинама. Бугарски фолклор је заиста занимљива појава. Он привлачи пажњу свугде у свету и људи га воле. Ко се једном загрејао за наш фолклор, тај не одустаје од њега. У Аустралији, на пример, на музичкој академији у Сиднеју, можете видети како студенти певају „Севдалино, девојко“. У Француској, Енглеској, САД већ се одржавају фестивали клубова бугарских народних игара. Учесници су локални људи и сви са великом жељом уче кораке наших кола. Има нечег генијалног у бугарском фолклору, нечег што окупља и уједињује људе, а на нама је да га промовишемо и чувамо.

Светла Караџова износи своје утиске о препороду интересовања за фолклор, пре свега у Софији и великим градовима. Чак и у клубовима где се окупљају млади људи слуша се народна музика и играју се кола. Организују се надигравања и натпевавања – каже Светла Караџова и враћа се фолклорном такмичењу „Пиленце пева“.

Ове године на фестивалу су учествовали инструменталисти, оркестри, формације народних игара итд. Пријавио се и учествовао је велики број младих и амбициозних талената из свих крајева Бугарске – из Смољана, Мадана, Силистре, Варне, Русеа, Видина, Благоевграда, Ћустендила, Пловдива и многих других градова наше земље. Софију су представили талентовани ђаци неколико школа. Такмичења попут овог су одскочна даска за све учеснике. Ја сам рођена у породици музичара и имала сам прилику да видим како је стасала једна цела генерација. Пратила сам наступе и развој Ваље Балканске, Калинке Влчеве, Калинке Згурове, Кремене Станчеве, Василке Андонове, Олге Борисове… Оне су пронеле славу бугарске народне песме у свету. Као сведок свега тога хоћу да вас уверим да је наш фолклор на светском нивоу и велики интерпретатори могу да се по успеху мере са нашим светски познатим оперским певачима.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: архива фолклорног такмичења „Пиленце пева“



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

50-метарска зељаница, стари занати и музика са Балкана на Фестивалу балканске поњаве у селу Шишковци

Изложбе поњава из Крајишта и одеће из Крајишта с почетка XX века, базар занатских и пољопривредних производа, такмичење за најбољу домаћу ракију и богат музички програм део су догађаја првог дана овогодишњег издања Међународног Фестивала балканске..

објављено 13.9.24. 07.15

Како је изгледао свакодневни живот у древном граду Анхијалу, данашњем Поморију

Летовалишта на бугарској Црноморској обали могу се условно поделити у две категорије – савремена, која су позната по својим бучним и колоритним улицама, док у другу категорију спадају великолепни лучки градови са вишевековном историјом, кроз које су..

објављено 2.9.24. 12.25

Повратак коренима – Национални тракијски сабор у селу Старозагорске бање

Село Старозагорске бање поново је позорница бугарског фолклора и народног стваралаштва. Током викенда, оно је домаћин 18. Националног тракијског фолклорног сабора "Богородичина стопа". Гости имају прилику да посете пленер, уметничке радионице и..

објављено 31.8.24. 08.10