У Бугарској опет је дошло до политичке кризе и нико не зна како и када ће се она завршити. Највероватније у пролеће идуће године. Тј. скоро шест месеци ћемо живети у политичкој нестабилности. Економија је у успону, али многи сматрају да је врхунац већ достигнут и одавде па надаље предстоји успоравање раста. Другачије речено, надвили се облаци и над управљањем земљом, и над бизнисом.
И баш у овом тренутку Министарство финансија ревидира са позитивним знаком своје прогнозе о економском расту и уместо предвиђених на почетку 2,6% сада већ сматра да ће он износити 3,2%. А за наредну годину прогнозира нешто скромнији, али ипак добар резултат од 2,9%. Све то звучи охрабрујуће, тим пре што исти став очигледно деле и домаћи пословни кругови.
По мишљењу Асоцијације индустријског капитала – једне од највећих организација послодаваца у земљи, бизнис и у условима политичке нестабилности остаје хладнокрван, његова забринутост није ескалирала до степена узбуне, већ се ограничава опрезом, који је међутим пропраћен једном дозом оптимизма у погледу блиске будућности или бар идуће године. То уопште не означава да код нас мед и млеко тече, напротив, проблеми и даље постоје, па се неки од њих чак продубљују. Али, гледано у целини, очекивања домаћих пословних кругова за 2017. су обојена у зелено.
Истраживање расположења чланова Асоцијације индустријског капитала сведочи да већи део њих очекује добру годину за економију. Предвиђен је раст продаја, планира се повећање плата, допунско запошљавање радника. Када говоримо о радној снази, ваља истаћи да је то и једна од највећих брига индустријалаца у Бугарској. Можемо додати да су сталним растом дефицита оспособљених и мотивисаних службеника погођени не само у индустрији, већ и у сектору услуга, пољопривреди, туризму и уопште у скоро свим привредним секторима. И можда управо због тог мимоилажења тражње и понуде на тржишту рада, послодавци признају да су наклони да идуће године повећавају плате. Мада добро разуме да то не решава проблем. Решење треба тражити у реформи образовног система који припрема људе с умећима, знањима и компетенцијама које траже послодавци. Управо с тим у вези бизнис говори о „половичним“ реформама које не дају тражене резултате и тешко да ће напредовати идућих шест месеци када ће се мењати владе, одржавати избори и шта све не, што ће свакако скренути пажњу са дугорочних циљева и задатака.
Међутим, бизнис не пропушта да образложи свој обазриви оптимизам за 2017. нагомиланом позитивном енергијом и инерцијом у економији земље која је друга у Европској унији по темпу раста за ову годину. Бизнис, ма колико флексибилан био, не подноси нагле промене и прилагођава се новим социјално-економским и политичким условима са неким кашњењем. Управо због тога предстојећа политичка нестабилност неће изазвати битне економске потресе идуће године, убеђени су шефови предузећа.
Тешко је рећи да ли су сто од сто у праву. У раскораку су и оцене и прогнозе блиске будућности бугарске економије међународних стручњака. Али су ту разлике пре свега у нијансама и детаљима, а сви су једнодушни да предстоји година економског раста, повећања БДП-а и продуктивности рада, а онда и доходака радника и службеника. Тај раст ће надмашити 2,5 %, јавне финансије ће бити стабилне, приходи бизниса неће се темељно променити. Тако да ће, на крају крајева, идуће године чиниоци с позитивним знаком превагнути над негативним тенденцијама у домаћој економији. Све показује да је она већ у таквој мери развијена и зрела да може да поднесе политичке катаклизме савременог демократског друштва.
Превод: Александра ЛивенАко се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..
НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета НЕ „Козлодуј.“ Израда инжењерског пројекта вредног између 350 и 370 млн америчких долара..
За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..