„Рибљи светац“, „мокри свети Никола“ тако у народу зову празник Никољдан који обележавамо 6. децембра. Тога дана црква слави Светог Николу Мирликијског Чудотворца. Још за живота он је био познат по својим чудесима, која су се дешавала и после његовог успења. Свети Никола је остао у историји и као жестоки противник јереси и паганства, али је у неким националним иконографским традицијама дочараван са цртама предхришћанских божанстава. У бугарским фолклорним предањима и легендама свети Никола има много лица – он је и млад лепотан необичне физичке силе,и старац дуге седе браде. Али независно од старости увек је са великим златним крилима и лети изнад мора и океана. Стари свети Никола носи први снег – тресе велику белу браду и падају беле пахуљице. Тако је настала и народна изрека: Данас му је дан, сутра му је снег.
Према народно-хришћанској митологији, када је Господ Бог делио земљу и небо, Николи су припала сва мора, реке и језера, те све што живи у води. Даровао му је и крила да би надгледао непрегледну морску пучину. Тако је он постао заповедник ветрова и олуја, а његов слуга је био шаран. У народу се причају бројне легенде о чудотворној моћи свеца и како је спасавао људе од потонућа. Истакнути бугарски етнограф Димитар Маринов(1846-1940.) забележио је и неколико прича очевидаца. У једној од њих се прича о мушкарцу и жени који су кренули ка Светој Гори. Господ је одлучио да им да знак и смрзнуо Црно море. Они су му се обратили молитвама и обећали да саграде цркву од тамјана и да направе бачву од воска. Господ је тада одмрзнуо таласе и они су наставили свој пут. Међутим, мушкарац је одлучио да не испуни дато обећање, те им се тада брод разбио и он је погинуо. А Свети Никола, који је одмах стигао да помаже, спасио је само жену.
На Никољдан се гата какво ће бити време идуће године. Тога дана се спрема обредна храна – хлеб и тзв. рибник (шаран у тесту). У неким рејонима месе два обредна хлеба и кувају шаран с булгуром или пиринчем. Храна се носи у цркву да је свештеник окади након чега је људи враћају кући и сви се окупљају за трпезом. Овај празник се и данас код нас обележава са посебним поштовањем, поготову ако се члан породице зове Никола или Николина.
Ако из неког разлога не можете да обезбедите шаран за Никољдан, онда обавезно треба да пронађете неку рибу с љускама. Уколико нека љуска падне на под или земљу обавезно је морате дићи да је неко случајно не нагази. Сматра се да су оне свете и ако их не поштује човек може да доживи неку беду. Кажу такође да на Никољдан свако треба да чачка зубе рибљом кости – то је својеврстан ритуал за здравље. Иначе се кости шарана не бацају на смеће, већ се обавезно спаљују, закопавају у земљу или пак пуштају у реку, пошто се тако умножавају плодност и благостање. Оставља се само тзв. крстић – кост са темена шарана у облику крста. Народ сматра да она чува од урока.
Светог Николу за свог покровитеља држе рибари и морепловци, трговци, ловци и воденичари. За свој професионални празник изабрали су га морнари, банкари и трговци. У част свеца у Бугарској је подигнуто на стотине цркава, а народни празник, премда и у великој мери осавремењен, слави се скоро у свакој породици.
Превод: Александра Ливен
На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и уз бројне празничне обреде. Након тихе и свете ноћи, када се Бугари за Бадње вече окупљају око..
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с предсказањима, молитвама..
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..