Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Премијера филма о Јовану Кукузељу 50 година после његовог стварања

Камерни ансамбл „Јован Кукузељ“
Фотографија: лична архива
Бугарски светитељ, композитор, теоретичар музике и црквени појац Јован Кукузељ једна је од најзначајнијих личности у области црквене музике у средњем веку. Рођен је 1280. године у Драчу. Био је словенског порекла, јер му је мајка Бугарка. Образовање је стекао у Царској музичкој школи у Константинопољу. Јована Кукузеља су због дивног гласа и изузетног музичког дара звали Ангелогласни. Компоновао је на оргуљама. Постао је познат и славан по многим делима која је написао о црквеном појању. Јован Кукузељ се сматра претечом бугарских композитора.

Пре 50 година у Бугарској је створен документарни филм посвећен животу Светог Јована Кукузеља. По речима Тање Доганове-Христове, јединог  живог члана стваралачког тима, ово је прво бугарско филмско остварење у којем звучи црквена музика. Према тадашњој пракси, оно је требало да прође кроз Уметнички савет. Филм је одобрен, али није дошао до публике, јер је обустављен од стране представника власти задужених за „идеолошку чистоћу“ у социјалистичкој Бугарској. Гђа Христова која је познати хорски диригент, је још током рада на документарцу добила дозволу да у њега укључи само неколико минута музике Јована Кукузеља, зато што је према партијској политици било недопустиво да се црквена дела изводе ван храмова, јер је то сматрано „религиозном пропагандом“. Међутим, Тања Христова је организовала снимке бар десет прелепих црквених појања која се чују током целог филма „Ангелогласни“. Због тога је он забрањен у Бугарској, али је готово одмах продат у око 40 земаља широм света, а касније приказан у скоро свим бугарским културним центрима у иностранству. Закаснела премијера филмског остварења заказана је за 2. децембар у Сити Марк арт центру у Софији. „Један закаснели, али прави састанак“ – овако је Тања Христова окарактерисала тај догађај. Он ће бити обележен и концертом дела Јована Кукузеља, на којем ће наступити Састав за старинску музику Софијског универзитета „Св. Климент Охридски“ под диригентским вођством Красимире Цоцоманове и хор „Деца Орфеја“ под диригентском палицом Венеције Караманове.


Тања Доганова-Христова је оснивач и дугогодишњи уметнички руководилац мушког камерног ансамбла „Јован Кукузељ“ који је деценијама популарисао музику првог бугарског композитора широм света.

„Јован Кукузељ је створио рани композициони стил у музичкој уметности, рекла је она. – Два века касније се у Моцартовом стваралаштву појавила та виртуозност карактеристична за вокална дела Кукузеља. Она су и данас изузетно тешка за извођење, а посебно нека од појања. Његово дело „Полијелеј Бугарке“ сматра се једним од врхунаца средњовековног источноправославног стваралаштва. Други веома важан допринос Кукузеља је тај да је реформисао византијску неумску нотацију. Био је невероватна личност, а његова музика је дивна. Морамо се поносити што Јован Кукузељ има бугарско порекло. Убеђена сам да ће филм, иако створен пре пола века, изазвати велико интересовање.“

Превод: Марина Бекријева






Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Филм „Пре него што заборавим“ доноси дирљиву причу о сећању и љубави

Најновији бугарски филм „Пре него што заборавим“ од данас је у биоскопима. Ова емотивна драма осликава сурову стварност једне од најчешћих савремених болести – деменције. Сценарио је написала Теодора Стоилова-Дончева, инспирисана истинитим..

објављено 10.1.25. 07.30
Палома и Клод. Корице књиге, 16.IV.1950.

Изложба графичких листова Пабла Пикаса у Софији

Вечерас у 18 часова, у простору „Квадрат 500“, делу Националне галерије у Софији, биће отворена изложба која представља колекцију двадесет и једног графичког листа Пабла Пикаса (1881–1973). Ови радови, који се налазе у власништву Националне..

објављено 8.1.25. 07.50

„Живе“ слике на изложби „Митологија мог акваријума“

Изложба „Митологија мог акваријума“ сликарке Светлане Генчеве, која се данас може погледати у културном простору „Црвена кућа“ у Софији, посетиоцима нуди јединствену прилику да доживе уметност на сасвим нов начин. „Ове 'живе слике', уз помоћ апликације..

објављено 28.12.24. 09.00