Национална академија ликовних уметности, најстарија и најугледнија висока школа ликовних уметности у Бугарској, обележава 120 година од свог оснивања. Велик је број друштвених посленика и интелектуалаца који су стали иза идеје о оснивању високе уметничке школе крајем 19. века. Још давне 1864. године је сликар и сценограф Николај Павлович предложио да се оснује уметничка школа ликовне области по узору на академије у земљама западне Европе. Касније су ту идеју подржали и Иван Шишманов, Иван Мрквичка, Антон Митов који су и једни од првих наставника будуће Академије. Уз њихову подршку је 1895. године Константин Величков, министар народне просвете у Царској Бугарској, поднео Предлог закона о успостављању Високе уметничке школе. У фебруару 1896. га је Народно собрање усвојило. Државна ликовна школа је званично основана указом кнеза Фердинанда 1896. године. На почетку су предавања и вежбе држане по кућама.
„Камен темељац црвене зграде у којој је данас Академија смештена и која је проглашена спомеником културе положен је 1906. године. У нашој музејској збирци се чува и ритуални сет коришћен приликом полагања камена темељца, који је дело једног од професора Академије проф. Харалампија Тачева, а који је музеју поклонио кнез Фердинанд. Кнез и царска породица су одиграли велику улогу у историји и развоју Академије током прве половине 20. века, пошто је Фердинанд био један од главних заступника идеје о оснивању Високе ликовне школе. Ту традицију су неговали и чланови царске породице. У периоду између два светска рата су цар Борис III и царица Јоана редовно посећивали школу и поклонили веома драгоцене књиге њеној библиотеци,“ објашњава историчар и теоретичар уметности Милена Божкова, уредник музејске збирке Академије.
Непосредно после њеног оснивања Академија не само што је регулисала питање професионалног положаја бугарских ликовних уметника него је почела играти кључну улогу у културном животу земље.
Године 1911. наставно особље израђује и шаље пројекат развоја високе школе Министарству просвете у којем је приложен захтев да се школа зове Академија ликовних уметности. Десет година касније је Државна ликовна школа преименована у Уметничку академију. Од 1995. године је добила данашње име Национална академија ликовних уметности. Актуелна школска година је јубиларна за Академију. 22. новембра је у великој сали Бугарске академије наука на свечаној церемонији шест од последњих ректора Академије уручена почасна плакета. Истог дана је отворена и изложба под насловом „120 година Националне академије ликовних уметности. Ректори“ на којој су приказани радови свих 25 ректора који су руководили школом од оснивања до данас, а стављене су у оптицај и две поштанске марке филателистичке вредности – „120 година Националне академије ликовних уметности“ и „100 година од рођења проф. Васила Јончева.“ 12. децембра ће бити одржана промоција књиге „120 година Националне академије ликовних уметности,“ која садржи текстове историчара и теоретичара уметности Академије, а који представљају 4 основне етапе у историји те школе. Свечаности поводом обележавања јубилеја Академије ће трајати до фебруара 2017. године када ће бити отворена велика изложба под насловом „120 година Националне академије ликовних уметности. Наставници“ у Софијској градској уметничкој галерији.
„Јубилеј је гостовањем у два бугарска културна центра у Европи обележен и у иностранству. У Варшави смо у априлу отворили велику изложбу у склопу дана „Пољска, упознај се са будућношћу бугарске уметности.“ А пре месец дана смо у Бугарском културном институту у Прагу приредили изложбу посвећену прослави 160 година од рођења првог директора Државне ликовне школе проф. Ивана Мрквичке. Обе изложбе су организоване под патронатом Министарства културе Бугарске.“
Данас се на Националној академији ликовних уметности припремају студенти на 18 смерова из области лепих и примењених уметности, теорије и историје уметности, рестаурације и дизајна. Занимљиво је поменути да је Академија ликовних уметности у Софији прва високошколска установа у земљи која је на студије примила жене. То се догодило још са првом генерацијом која је уписала Академију чиме смо претекли многе уметничке академије не само на Балкану већ и у западној Европи.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: nha.bg„Изаћи из балона“ је мото петог издања Sofia DocuMental фестивала – првог међународног форума код нас посвећеног уметничком документарном филму, с фокусом на људска права. Прве пројекције у оквиру фестивала одржане су 28. септембра, међутим, свечано..
Бугарска списатељица и преводилац Здравка Евтимова је међу гостима десетог издања Фестивала европске књижевности у Северној Македонији "BookStar". Писци из неколико европских земаља ће до 3. октобра на различитим локацијама у македонској престоници..
Основна функција и улога бугарских културних института у иностранству је да публици земље домаћина представљају достигнућа бугарске културе у свој њеној разноликости. "Наш програм треба да буде разноврстан како би свако могао да пронађе нешто..
„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне..