На Међународном сајму торти у енглеском граду Бирмингаму Ваља Балканска је добила златну медаљу. Тако је, није у питању грешка, али овог пута награда није додељена за песму или извођење него за мајсторство у изради фондан фигурица, а реч је о фигурици ове наше популарне певачице коју је направила Валентина Терзијева. „Шећерна Ваља Балканска" одевена у народну ношњу из Родопског краја је израђена са пуно вештине и смисла за детаље и орнаменте одеће. Статуета је висока око 50 см, а на њеном постољу је јестиви папир који подсећа на писмо, а садржи најбитније податке о стваралачком путу певачице.

Избор Ваље Балканске није случајан. Она је својеврстан симбол Бугарске - веома је популарна и препознатљива по песми „Излел је Дељо хајдутин“ (у преводу: „Изашао хајдук Дељо“) која је године 1977. уврштена на чувену Златну плочу Војаџера као музичку поруку са Земље далеком Свемиру. Ова награда је велико признање раду младе Валентине Терзијеве која се у последње време у целини посветила посластичарској уметности. Често је позивају за предавача у Немачкој.

Валентина каже да се сасвим случајно загрејала за ову уметност и да је све научила по принципу „проба-греша“. Види тесну везу између креативности у време израде фондан фигурица и два смера на којима је дипломирала у Немачкој – немачке и шпанске филологије. У почетку је развила креативно мишљење, а касније се та слобода стварања пренела и на фондан производе. „Предајем моделовање шећерних фигурица. Водим течајеве за почетнике и напредне на којима полазници уче како да направе шећерне фигурице које изгледају као да су живе.“ – каже Валентина и наставља:

„Већ на самом почетку све сам сама учила. Било је то 2011. године. Углавном сам гледала видео-спотове на интернету и разноразне приручнике, а затим покушавала да све што видим сама урадим. Тако сам почела да се бавим моделовањем. Предајем претежно у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. Тренутно немам времена да се бавим другим послом. Чудна је ова уметност – чак бих рекла да има велику предност: пролазна је. Уживамо у њој, а затим је поједемо и нема шансе да у излозима скупља прашину. Последњих година похађам курсеве на којима учим нове технике, а то је уједно и прилика да држим корак с мојим колегама и обогатим своја знања. Никада нисам веровала да имам овај таленат, да ћу се бавити послом који има пуно заједничког са посластичарским послом, али сада уживам у раду и успесима.“.

Својим највећим успехом Валентина сматра награде које је последње 4 године добила на Међународном сајму торти у Бирмингаму. Већ има 4 златне медаље у различитим категоријама. „То је велико признање мом раду и знак да идем исправним путем“ – каже Валентина и за крај разговора додаје:

„Ове године у јуну после 17 година проведених у Немачкој, вратила сам се у Бугарску са намером да овде живим. Жеља ми је била да на такмичењу учествујем управо у категорији „Међународно учешће“ где свако представља своју земљу. Хтела сам да представим Бугарску на необичан начин, са нечим што и многи не би очекивали – народном ношњом. Тако је настала идеја да направим фигурицу Ваље Балканске и она је одмах привукла пажњу. Моје прво учешће на овом сајму било је 2012. године. Тада сам направила трачку амфору из златног блага из Панађуришта, међутим нисам успела да освојим прво место – припала ми је бронзана медаља. Током својих учешћа на међународним сајмовима приметила сам да заиста мало људи зна о нашој земљи. Зато показујем да смо ми, Бугари, такође у Европи а људима је занимљиво да науче нешто више о нашој земљи, клими, природи, уметности и култури. У свету има пуно креативних и талентованих Бугара који такође добијају признање и престижне награде. Живот нас је научио да многе ствари савладамо брже од других, да се много више уздамо у себе и оно што смо из свог искуства научили.“.

Превод: Албена Џерманова