Свет се развија брзим темпом, живот се мења, а кључну улогу у том процесу имају иновације – оне су оличење прогреса људског рода. У том погледу Бугарска је свету дала много тога. И данас истакнути Бугари праве открића, доприносећи развоју различитих сектора, али, на жалост, мало њих то ради у домовини. Финансирање науке и посебно иновација у земљи је увредљиво незначајно и демотивишуће, а због тешких административних поступака скоро је немогуће аплицирати за програме Европске уније какав је „Хоризонт 2020“, на пример.
Годишње награде „Изумитељ године“ сведоче да и поред тешкоћа наши научници не посустају. Професор Владимир Лазаров и његова екипа – доцент др Захари Зарков, доцент др Људмил Стојанов и инжењер Димитар Спиров са Електро-техничког факултета Техничког универзитета у Софији су добитници овогодишње награде у категорији „Електротехника и електроника“ за њихов „Систем управљања излазном снагом фотоволтаичних система“. Више о њему сазнајемо од проф. Лазарова:
- У овој етапи контрола излазне снаге фотоволтаичних централа је дискретан и пасиван и остварује се преко искључивања модула или читавог система, при чему није могуће обезбедити тачно и постепено редуковање снаге. На тај начин власник често трпи економске губитке. Елаборат решава тај проблем и оператор већ може да контролише излазну снагу. То обезбеђује једноставан рад, чак и у случају ограничења или мањка слободних капацитета у акумулаторима, као и смањење губитака. Реч је о новој филозофији која одговара интересима друштва, а има и повољан утицај на цену произведене енергије.
Не свако поседује дух иновације. Он је пре свега резултат упорног рада, жеље за развојем и променом, а како сматра проф. Лазаров – и честице талента и стваралачке инспирације. У Бугарској, која је према статистици Европске уније међу земљама са најгорим показатељима у погледу техничког напретка и иновација, није лако да се бавиш науком:
- Успеси су пре резултат инерције једне генерације која ће ускоро изаћи из активне фазе свог живота. Наука се увек тешко даје, са напором и припремљеним људима. Квалификовани стручњаци се стрмоглаво отапају. Млади људи нису мотивисани да се баве тешким менталним радом из неколико разлога, а то су ниско, чак увредљиво ниско награђивање рада, лоша оријентација у средњој школи, интернет овисност и демографска криза. Резултат је видљив – држава се депрофесионализује и профанизује. Не постоји успешна политика у области науке и високог образовања. У питању су једино кресање финансија, хаотично отварање универзитета или не увек паметно искоришћавање европских средстава. Држава не користи потенцијал научника. Нису израђени приоритети, нема анализе и адекватних решења. Последњих 25 година смо сведоци тешког управног дефицита у области науке и високог образовања (па и образовања гледано у целини). Али и поред свега тога треба да будемо оптимисти и да верујемо да ће светлост победити.
Наградама су одликовани још: Георги Тодоров, Борислав Романов, Константин Камберов, Величко Пејков и Николај Ганчев у категорији „Машиноградња и грађевинарство“ за „Вибрациони апарат за ручне електричне бушилице с ефектом резонансе“; Емилија Миркова и Оља Караџова у категорији „Хемија и биотехнологије“ за рад са гљивама Trichoderma Koningii Oud или сојем 85 који се користи у препаратима за борбу са фитопатогеним гљивама у земљи код баштенских биљака.
Превод: Александра ЛивенОсобе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..