Док се све чешће дивимо у каквом свету живимо, један истакнути и популарни у свету бугарски скулптор – Павел Којчев – одлучио је да подели са публиком своје срећне тренутке и приредио у софијској галерији „Рајко Алексијев“ изложбу насловљену „О, дивни дани… ооо!“.

„Знате да је тај узвик из комада Самјуела Бекета „Дивни дани“ који ме јако импресионирао. Пре више година Татјана Лолова је тумачила то дело у филијали Сатиричког позоришта. Поставка је била одлична и тада смо са мојом супругом одлучили да ћемо увек кад доживимо нешто лепо ускликивати „о, дивни дани“. И тако све до данас. А три слова „О“ у наслову су мој додатак. Она пре личе на јаук, на вапај, јер када си најсрећнији увек мислиш да тој срећи има краја. Тих три „О“ су ехо среће коју си доживео и не смеш заборављати“, прича Павел Којчев.

Његов „ехо“дивних дана је дочаран на занимљив начин као повратак у прошлост и успомена, а преко висећих са плафона галерије дечјих цртежа његове деце и унучади. Они су коаутори изложбе и Павел Којчев с осмехом каже да није тражио њихову сагласност да користи те креације, али се нада да му неће судити, јер су ипак породица.

„Представљам осам скулптурних фигура и дечје сличице. За шест дечјих фигура инспирисале су ме две моје ћерке и четири унука. У мојој имагинацији они „лете“ у простору са окаченим црно-белим фотографијама међу њима, а њихови цртежи лебде у ваздуху попут пахуљица. Две велике лежеће фигуре – мушка и женска – алузија су на родитеље, на све мајке и очеве, деде и баке, те због тога оне нису илустроване фотографијама. Дечји цртежи су били веома важни за мене, јер је то израз апсолутне и чисте уметности. Цртежи сваког детета пре него што крене у школу и понори у наш образовни и социјални систем су заправо генијални.

Овде могу ставити дела сваког детета од 3 до 4 године старости и она ће опет бити предивна.“

Павел Којчев има и врло јасан одговор на питање „Ко жели да види његову експозицију?“

„Овом изложбом настојим да се обратим свим људима и да их подсетим на њихове дивне дане, пошто свако их има. А посвећујем је и свим родитељима, деци и унучади.“

Павел Којчев каже да не зна колико је поставки приредио. „Од 1989. године наовамо имам их 24-25. Али морам подвући да су све оне врло различите у погледу тема и пластике.“ Г. 2002. заједно са колегама Гредијем Асом и Хубеном Черкеловим је представио Бугарску на Међународном бијеналу у Венецији. 2008. пак је створио еко-кућу „Градња“ у селу Осиковица, а овог лета је заједно са меценом Мирославом Михајловимна истом месту направио галерију под ведрим небом „Оригинали“. Којчев је у парку представио своја последња дела и насловио ту необичну поставку „Појаве и кушње“. Данас, шест месеци касније, шаље публици свој нови „пластични“ изазов – нек памтимо наше дивне дане!

А како ће се наставити стваралачка бајка скулптора?

„О, не волим да говорим претходно о мом стваралаштву. Имам неке идеје, али још увек нисам почео са радом, јер нисам навикао да истовремено радим неколико ствари. Кад се определим за неки задатак он постаје мој једини приоритет, јер човекова снага није безгранична и не смемо је трошити узалуд.“

Поставка „О, дивни дани“ отворена је до краја новембра.