Радна посета председника МакедонијеЂорђа Иванова Бугарској израз је присних односа које две земље негују, али истовремено је подсетила и на њихове међусобне проблеме. Бугарска академија наука доделила је високом госту звање почасног доктора за његов допринос развоју правних наука, просвете, културе и јавног живота. Чин доделе може се тумачитии као елеменат зближавања Академија наука две државе, које од три године наовамо заједно прослављају празник словенских равноапостола светих Ћирила и Методија – 24. мај. Овогодишњи израз овог зближавања били су такође једна изложба у Софији, посвећена богумилском покрету и његовој књижевности као и представљање научног зборника о Модерни у бугарској и македонској књижевности XX века.  Ове и неке друге сличне манифестације заједничког обележавања значајних за Бугаре и Македонце историјских догађаја нису међутим довољне да би довеле до потписивања толико жељеног од дуго година наовамо међудржавног Уговора о добросуседству и сарадњи.

У разговору са својим македонским колегом председник Росен Плевнелијев је истакао да се пут ка потписивању тог уговора мора прећи у име пријатељства и сарадње. Сличног мишљења је и председник Иванов који у интервјуу македонском медију коментарише како је за потписивање утрошено пуно времена и како не би требало да текст који су две стране усагласиле буде препрека у развоју билатералних веза.На потписивању уговара још пре недељу дана је инсистирао и новоизабрани председник Бугарске. Сада, у разговору са председником Ивановим у Софији Радев га је уверио да ће радити у прилог континуитету у политици према Македонији.

Тај континуитет подразумева, поред осталог, да захтев Софије о потписивању Уговора о добросуседству остане као предуслов подршке интеграцијама Македоније у ЕУ и НАТО. Тај континуитет примећен је и у изјави председника Иванова да слично Хрватској и Словенији, Бугарска би требало да покаже већу ангажованост према државама региона које још нису део ЕУ.

У крајњој линији потписивање уговора о добросуседству није у надлежности шефова држава, већ њихових влада којима предстоји смена. Након ванредних избора у децембру у Македонији ће бити изабрана нова влада. Таква се ускоро очекује и у Софији, али по свој прилици најпре ће бити именована прелазна влада ограничених овлашћења у области међународне политике и тек у пролеће на власт ће доћи редовна влада која ће бити у стању да потписује међународне уговоре.У тој ситуацији, упркос најбољим намерама које су ове недеље у Софији изразили председници  Плевнелијев и Иванов, Уговор о добросуседству између две земље засада остаје у сфери добрих жеља.