Неодложним задацима чијем решавању Народно собрање мора да приступи пре него што постане јасно да ли ће Бугарска имати нову владу у мандату овог сазива парламента или после одржавања превремених парламентарних избора, у понедељак је додат још један задатак везан за доношење нових измена Изборног законика. Неке измене Законика усвојене су сасвим недавно, само недељу дана пре председничких избора и националног референдума који су одржани 6. новембра. Сада је, међутим, у питању суштинска промена изборног система, након што се на референдуму више од два и по милиона грађана изјаснило о избору народних посланика по већинском изборном систему апсолутном већином у два круга. Игнорисање недвосмислене воље грађана било би не само изузетно недемократско, него и опасно за сваку политичку снагу која би одбила да ту вољу узме у обзир. Партије су тога свесне и упркос својим резервама, прихватају изазов промене.

Нацрт измена Изборног законика који су заштитник грађана Маја Манолова и присталице идеје о увођењу већинског изборног система  поднели парламенту на разматрање, предвиђа формирање 231 једномандатне изборне јединице у Бугарској и 9 изборних јединица у иностранству, при чему ће се сваки кандидат за посланика моћи кандидовати само у једној од њих. За изабраног ће се сматрати кандидат који је освојио више од половине свих важећих гласова. Уколико у првом кругу нема изабраног кандидата, биће одржан други. Нова подела на изборне јединице поставља озбиљна питања. Због депопулације неких насељених места ће бити потребно спајање читавих области, што ће довести до тога да неке од њих неће имати представника у парламенту. Предвиђа се увођење веома спорног принципа пребивалишта (захтев да је бирач најмање у последњих шест месеци живео у одговарајућем насељеном месту) као услова за остваривање бирачког права и на парламентарним изборима, при чему ће право гласа у једномандатним изборним јединицама имати само грађани без привременог боравишта.

То како ће се извршити подела на једномандатне изборне јединице ван предела Бугарске није јасно ни подносиоцу Нацрта измена Изборног законика Маји Маноловој. Она се уздржава од тврдњи да је предложила најбољу варијанту и признаје да је њен водећи мотив био да заштити изражену на референдуму вољу грађана и да није разговарала ни са једном политичком снагом.

Према незваничним информацијама, до сада владајућа странка ГЕРБ је одлучила да у парламенту подржи већинску народну вољу исказану на референдуму. Судећи по разговорима са свим парламентарним партијама, изузев Бугарске социјалистичке партије (БСП), ГЕРБ је био уверен да оне неће гласати у корист увођења већинског система који предлажу иницијатори референдума. Гласови посланика странке ГЕРБ неће бити довољни за увођење већинског система, али ако посланици БСП прихвате тактику ГЕРБ-а, увођење овог изборног система биће неминовно. За сада се не може рећикако ће поступити социјалисти, али у њиховим срединама постоји тенденција да гласају за увођење мешовитог изборног система, у оквиру којег би се 120 народних посланика бирало по већинском принципу, а 120 по пропорционалном.

Према стручњацима, евентуално увођење већинског изборног система погодовало би највећим партијама какве су тренутно ГЕРБ и БСП, а умањило би шансе мањим странкама. Упозорења да увођење таквог изборног система у Бугарској не би уклонило, већ би вероватно продубило проблеме везане за манипулацију бирачима или купопродају гласова, остају у другом плану. Очигледно да аргумент заштитника грађана Маје Манолове да су политичари већ много пута грешили и да неће бити фатално, ако сада и народ погреши, што се тиче његове изражене воље на референдуму, у значајној мери подржавају и водеће политичке снаге. Видећемо ускоро како ће се даље одвијати ствари око радикалне промене изборног система Бугарске, која се припрема брзоплето и у немирним политичким временима.

Превод: Марина Бекријева